Wiki Ekonomska demokratija

Izvor: Ekonomska demokratija
Izmena od 09:57, 29. februar 2020. od strane korisnika Darko v (razgovor | doprinosi) (→‎Modeli i prakse)

(razl) ← Starija izmena | Approved revision (razl) | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Wiki Ekonomska demokratija je kolekcija tekstova, otvorena za dalje intervencije i nadogradnju, koja predstavlja, analizira i kritički razmatra principe i načela, teorijske modele, politike kao i istorijske i savremene prakse koje teže demokratizaciji ekonomije sa ciljem zadovoljavanja difuznih potreba jednog društva i unapređenja socio-ekonomskog statusa stanovništva, kao i široj političkoj demokratizaciji.


Zašto ekonomska demokratija? Imajući u vidu da se politička moć bazira na ekonomskoj, za uspostavljanje demokratskog društva upravo je neophodna i ravnopravnija raspodela ekonomske moći. Analizirajući principe, modele i prakse ekonomske demokratije, želimo da predstavimo i rasvetlimo alternative postojećem kapitalističkom ekonomskom i društvenom uređenju, i zagovaramo njihovu primenu kao način da se poboljšaju socio-ekonomski uslovi života u Srbiji.


Zašto wiki format? Budući da je Wiki Ekonomska demokratija nastala kao inicijativa platforme zajedničko.org, bilo nam je važno da način proizvodnje ovog znanja, kao i format u kom se on prezentuje takođe predstavljaju vid zajedničkog dobra. U tom smislu, enciklopedija je koncipirana kao znanje koje su kolektivno proizveli članovi i članice ove platforme, zajedno sa saradnicima/cama, ali je i otvoren magacin znanja o ekonomskoj demokratiji i svim temama koje se mogu dovesti u vezu sa njom. Kako postojeći tekstovi ni izbliza ne iscrpljuju okvir ekonomske demokratije, pozivamo sve zainteresovano da kontinuirano preispituju, dopunjuju i menjaju ovaj sadržaj. Radi lakšeg navigiranja kroz sadržaj, teme su grupisane u dve međusobno povezane grupe: Principi – koji se odnose na osnovna načela, vrednosti, ciljeve, kao i teorijsku pozadinu ekonomske demokratije; i Modeli i prakse – koje analaziraju predloge modela i politika, kao i iskustva praksi koje se vode načelima ekonomske demokratije. Kako bude rastao, wiki će, nadamo se, dobijati i nove grupacije tema.


Ekonomska demokratija

Ekonomska demokratija predstavlja set principa čiji je zajednički cilj postizanje jednake raspodele ekonomske, a time i političke moći u društvu. Kao koncept, ona je usmerena na kritiku savremenih odnosa proizvodnje u kapitalizmu kao suštinski nedemokratskih sve dok se demokratija zadržava u nominalno političkoj ravni. Pošto se politička moć bazira na ekonomskoj, za postizanje suštinske demokratije neophodna je ravnopravnika distribucija ekonomske moći.

Ekonomska demokratija podrazumeva prebacivanje moći odlučivanja u ekonomskoj sferi društvene reprodukcije sa vlasnika privatne svojine na šire društvene grupe.

Učešće je omogućeno na bazi različitih oblika kolektivne svojine nad sredstvima za proizvodnju, prirodnim bogatstvima i infrastrukturom, kojima se upravlja u korist svih članova društva/zajednice.

Ovo je osnova za uspostavljanje principa participativne demokratije koji podrazumeva oblik demokratije u kome se odluke donose uz učešće svih onih kojih se posledice tih odluka tiču.

Preduslov za ravnopravno učešće predstavlja dekomodifikacija radne snage kojom se postiže određeni nivo nezavisnosti ljudske reprodukcije od tržišnog mehanizma tako što se osnovne potrebe (ishrana, stanovanje, zdravlje, obrazovanje) zadovoljavaju izvan tržišta.

Kako bi se osiguralo efikasno zadovoljavanje različitih, često sukobljenih potreba zajedničko planiranje mora da uključi i princip ekonomske solidarnosti koji podrazumeva iznalaženje najefikasnije alokacije ograničenih resursa u skladu sa potrebama i interesima različitih društvenih aktera.

Dodatno, neophodno je i poštovanje principa održivosti životne sredine koji podrazumeva odgovornu interakciju sa okolinom kako bi se izbeglo iscrpljivanje ili propadanje prirodnih resursa i omogućio dugoročni kvalitet životne sredine.

Kako bi se obezbedilo što efikasnije funkcionisanje prethodnih principa neophodno je i unapređenje javne infrastrukture koja može omogućiti neometano funkcionisanje ekonomskog i političkog života zajednice kroz obezbeđivavnje neophodnih fizičkih, društvenih i digitalnih infrastruktura.

Krajnji cilj ekonomske demokratije jeste uspostavljanje procesa koji će omogućiti bolje zadovoljenje difuznih potreba jednog društva kroz demokratizaciju ekonomske sfere putem uključivanja u proces planiranja i donošenja odluka svih onih na koje se posledice odluka odnose.

Modeli i prakse

Postoje brojni istorijski, ali i savremeni, modeli i prakse u kojima se pomenuti principi u okviru ekonomske demokratije realizuju. Želeći da konkretizujemo šta znači ostvariti ekonomsku demokratiju, ovi modeli i prakse su kritički analizirani i predstavljeni kao mogući pravci promišljanja i delovanja.

Baštenske zajednice ili zajedničke bašte podrazumevaju bilo koji komad zemlje koji kultiviše grupa ljudi za to koristeći pojedinačne ili zajedničke parcele na javnom ili privatnom zemljištu.

Decentralizovane i javne/zajedničke digitalne infrastrukture odnose se na one prakse proizvodnje, održavanja i korišćenja digitalne infrastrukture kao i tipove vlasništva nad njom koji se uspostavljaju u kontrastu spram dominantne, kapitalističke digitalne ekonomije.

Decentralizovane ili distribuirane društvene mreže su one digitalne mreže koje pružaju uslugu povezivanja na internetu, a čija je infrastruktura, u kontrastu spram dominantnih platformskih modela društvenih mreža, distribuirana na mnogobrojne pojedinačne provajdere

Javno finansirane usluge podrazumevaju one usluge koje država (na centralnom ili lokalnom nivou) obezbeđuje svojim građanima i građankama ili direktno ili preko trećeg lica (neprofitne organizacije ili kompanije).

Javno-javno partnerstvo predstavlja saradnju dva ili više javnih tela i/ili preduzeća (koja mogu biti na različitim nivoima vlasti unutar jedne države, ali se mogu osnivati i regionalno i internacionalno), zasnovano na solidarnosti i zajedničkom interesu da se unapredi kapacitet i rezultati jednog od partnera kroz neprofitne aktivnosti.

Odrast (eng. degrowth) je paradigma koja sagledava napredak društva i prirodnog okruženja kroz radikalno drugačije poimanje ekonomskog razvoja. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži same teorije odrasta

Participativna ekonomija (ParEkon) je konkretan predlog ekonomskog sistema koji se zasniva na participativnom odlučivanju kao osnovnom mehanizmu za planiranje, proizvodnju i raspodelu dobara.

Participativno budžetiranje predstavlja proces uključivanja svih zainteresovanih aktera (građana, privrede i civilnog društva) u odlučivanje o raspodeli javnih sredstava za infrastrukturu, rekreaciju, kulturu i dr.

Platformske zadruge su preduzeća u zadružnoj svojini koja podrazumevaju kolektivnu svojinu i demokratsko upravljanje online platofrmama, aplikacijama za telefon ili protokolima i koje se koriste u svrhu prodaje roba i usluga i drugih sličnih delatnosti.

Priroda kao zajedničko dobro podrazumeva postojanje prirodnih resursa koji su dostupni svim članovima/icama jedne zajednice ili društva. Ovi resursi predstavljaju zajedničku svojinu cele zajednice/društva, a ne zbir privatnih svojina njenih pojedinčanih članova/ica, niti javnu svojinu kojom upravlja određena država.

Radničke zadruge su jedan od modela zadružnog organizovanje koji doprinosi dekomodifikaciji rada, utoliko što članovi, koji su ujedno i zaposleni, imaju vlasništvo i kontrolu nad zadružnom svojinom i procesom donošenja odluka.

Samoupravljanje u Jugoslaviji predstavlja specifični model real-socijalističkog društva koji se zasnivao na konceptima radničkih samoupravnih organizacija i društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju.

Sindikati su organizacije koje predstavljaju interese radnika u odnosu prema vlasnicima kapitala sa jedne i državu sa druge strame, i to putem kolektivnih pregovora o visini plate, uslovima rada i drugim pitanjima iz radnog odnosa.

Socijalizacija reproduktivnog rada predstavlja politički zahtev za transferom odgovornosti za osnovnu reprodukciju sa porodice na lokalnu zajednicu i/ili državu

Univerzalni osnovni dohodak je predlog politike kojom se individualizirani dohodak bezuslovno dodeljuje svim rezidentima u jednakim iznosima, bez obzira na veličinu njihovih prihoda.

Zadrugarstvo i mutualizam polazište imaju u uzajamnoj pomoći, saradnji i udruživanju kao načinu da se zadovolje pojedinačne i grupne potrebe.

Zagarantovano pravo na adekvatno stanovanje podrazumeva politiku osiguranog pristupa stambenom prostoru, kao osnovnom ljudskom pravu, bez obzira na finansijsku moć pojedinca/ke ili domaćinstva.

Zajednička dobra (eng. commons) se najčešće definišu na osnovu njihova tri međusobno zavisna, konstitutivna elementa - (zajednički) resurs, zajednica koja ga koristi i institucije, odnosno režim i pravila upravljanja.