Razlika između izmena na stranici „Platformsko zadrugarstvo”

Izvor: Ekonomska demokratija
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 32: Red 32:
 
'''Midata.coop'''<ref>[https://www.midata.coop/en/home/ MidataCoop]</ref> je online platforma u zadružnoj svojini koja posluje kao berza za privatne medicinske podatke korisnika. Koristeći open source aplikaciju članovi mogu da podele svoju medicinsku dokumentaciju sa doktorima, prijateljima i istraživačima i da pruže analizu i vizualizaciju podataka, te alate za interpretaciju.
 
'''Midata.coop'''<ref>[https://www.midata.coop/en/home/ MidataCoop]</ref> je online platforma u zadružnoj svojini koja posluje kao berza za privatne medicinske podatke korisnika. Koristeći open source aplikaciju članovi mogu da podele svoju medicinsku dokumentaciju sa doktorima, prijateljima i istraživačima i da pruže analizu i vizualizaciju podataka, te alate za interpretaciju.
 
   
 
   
'''Fairmondo''' je zadružna alternativa Amazon-u i Ebay-u. Dakle, reč je o online tržištu proizvoda i usluga, ovog puta sa naglašenom etičkom komponentom. Učlanjivanje je dostupno svima i visina minimalnog uloga je pristupačna. Članovi primenjuju kolektivno pravilo odlučivanja po sistemu jedan čovek jedan glas.  
+
'''Fairmondo'''<ref>[https://www.fairmondo.de/global Fairmondo]</ref> je zadružna alternativa Amazon-u i Ebay-u. Dakle, reč je o online tržištu proizvoda i usluga, ovog puta sa naglašenom etičkom komponentom. Učlanjivanje je dostupno svima i visina minimalnog uloga je pristupačna. Članovi primenjuju kolektivno pravilo odlučivanja po sistemu jedan čovek jedan glas.  
 
   
 
   
 
   
 
   
'''Faircoop''' je otvorena globalna zadruga proizvođača koji se organizuju pomoću interneta i vrše razmenu izvan kontrole bilo koje države.
+
'''Faircoop'''<ref>[https://fair.coop FairCoop] je otvorena globalna zadruga proizvođača koji se organizuju pomoću interneta i vrše razmenu izvan kontrole bilo koje države.
  
 
'''Green taxi'''  
 
'''Green taxi'''  

Izmena na datum 9. decembar 2019. u 01:06

Platformska zadruga (eng. platform cooperative ili platform coop) je preduzeće u zadružnoj svojini kojim se demokratski upravlja i koje osniva kompjutersku platformu u vidu vebsajta, aplikacije za telefon ili protokola i koristi je kako bi omogućilo prodaju roba i usluga. Platformske zadruge nastaju kao alternativa platformama finansiranim od strane rizičnog kapitala jer im je vlasništvo i upravljanje kolektivno i to od strane onih koji od toga najviše zavise: radnici, korisnici i drugi relevantni stejkholderi.

Geneza pojma

Platformsko zadrugarstvo nastaje u opoziciji spram “ekonomije deljenja” (“sharing economy”). Protesti protiv rada digitalnih platformi, poput CarGo aplikacije kod nas, već uveliko se dešavaju širom sveta u vezi sa sličnim, ali i neuporedivo većim projektima, od kojih je najpoznatiji Uber. Uber je kompanija koja se predstavlja pre svega kao tehnološka kompanija, iako pristupa tržištu usluga prevoza donoseći “novi” biznis model i de facto zapošljavajući ljude preko svoje aplikacije. Ukazivanje na negativne posledice delovanja ove aplikacije se po pravilu predstavlja kao konzervativni impuls starog biznis modela koji samo šteti korisnicima netržišnim cenama, jer se “ista” usluga može pružiti po nižoj ceni. Biti na suprotnoj strani u odnosu na ovakve IT projekte stavlja nas u nezavidan položaj za koji se čini da staje na put progresu, koči istorijske procese koji nezadrživo vode u pravcu izvesne tehnoutopije u kojoj će tržišni mehanizmi trijumfovati i osigurati društveni sklad koji je poremećen korumpiranim državnim, korporacijskim i kartelskim strukturama. Međutim, kritika ovakvog razumevanja “progresa” postoji i kratko ću izložiti nekoliko osnovnih prigovora.

Ekonomija deljenja

Rad u okviru platformi, poput Ubera-a, se predstavlja kao slobodna aktivnost, kao mogućnost da se i u slobodno vreme ostvari dodatna zarada. Pored pomenute aplikacije postoje i druge platforme koje su specijalizovane za druge tržišne niše kao što su to Airbnb u sferi turizma i hotelijerstva ili u oblasti dostave hrane Deliveroo, tj. njegovi pandani koji operišu i u Srbiji: donesi.com, Glovo, Wolt.

Kompanije ekonomije deljenja Uber i Airbnb koje ne poseduju vozila ili nekretnine, ostvaruju profit na osnovu aktivnosti onih ljudi koji poseduju putničko vozilo ili nekretninu i koriste ih na tržištu koje ove aplikacije pružaju i kontrolišu. Međutim, to samo po sebi nije inovativan biznis model. Poznat je i pre pojave ove tehnologije i može se susresti na pijacama i sličnim tržištima koja uzimaju porez od razmena koje se na njima dešavaju. Stoga, ovde je pre reč o ekstenziji starog biznis modela. Pored toga, profit koji ove aplikacije ostvaruju ne ostaje u lokalnim zajednicama u kojima se ekonomska aktivnost odvija, već odlazi van njih, tamo gde su ove kompanije registrovane. Drugim rečima, reč je o biznisu ekstraktivnog karaktera gde je uticaj na lokalnu ekonomiju ograničen i eksploatatorski u korist investitora i veoma male grupe ljudi.

Deregulacija rada

Drugi vid problema je u vezi sa posledicama po one koji rade preko platformi, a koje se ogledaju u činjenici strukturnog odmaka od standardnog radnog odnosa. Masovno angažovanje ljudi skopčano je sa izbegavanjem zakona u sferi zapošljavanja. Mogućnosti organizovanja masovnog rada (“crowdwork”), rada na poziv i po potrebi, kao i online izmeštanje radnog mesta (“online outsourcing”) u velikim razmerama doveli su do atomizacije sveta rada i nestabilnih radnih odnosa u ovim sferama. Najčešće se taj rad kod nas obavlja putem korišćenja zakonskih mogućnosti za obavljanje posla samostalnog preduzetnika ili, pak rada na crno po principu “novac na ruke”. Ove metode omogućavaju minimalno plaćanje doprinosa, odnosno njihovo potpuno izbegavanje. Ne postoje drugi benefiti iz standardnog radnog odnosa poput osmočasovnog radnog vremena, plaćenog odmora, osiguranja od štete nastale na radu, otpremnine, bolovanja, preciznije rečeno - socijalna zaštita ne postoji.

Dekolektivizacija sveta rada

U Srbiji, mogućnost sindikalnog organizovanja ljudi koji su u prikrivenim radnim odnosima nije moguća iz zakonske perspektive. U drugim zemljama ta mogućnost postoji, ali iako je bilo organizovanja u bazi masovnih radnika (“crowdworkers”) i freelancer-a, i biće ga sve više, njihov domet je za sada ograničen, posebno kada se poredi sa ekstraktivnim delovanjem platformi koje imaju gotovo globalni opseg. U odsustvu sindikalnog organizovanja nemoguće je ostvariti pravedniju redistribuciju dobiti unutar preduzeća, u ovom slučaju platforme, i obezbediti dostojanstvene zarade i uslove rada na duži rok. Obim tržišta na koja se sve ove aplikacije protežu je toliko velik da očuvanje nivoa plata u uslovima praktično neograničene radne snage izgleda naprosto kao nemoguća misija. Na primer, crowdwork platforme na kojima se rad obavlja isključivo preko interneta uspevaju da mobilišu milione radnika koji se u isto vreme takmiče za dobijanje poslova. Trebor Scholz, najistaknutiji zagovornik platformskog zadrugarstva, je fenomen obaranja cene rada u uslovima predimenzioniranog viška radne snage nazvao čerupanjem masovnih radnika (“crowd fleecing").[1]

“Inovacija” je samo jedna od uzurpiranih reči koja maskira stvarni karakter ovih projekata i zamagljuje odgovornost za štetu koja se ovim putem stvara.

Slično važi i za kompanije iza društvenih mreža koje prodaju svoju publiku oglašivačima. [2]. Učešće na društvenim mrežama ili platformama za pružanje poslova još uvek neupućenom posmatraču može izvana da izgleda kao samoorganizacija ljudi u društvenoj i ekonomskoj sferi. Međutim, platforme podrazumevaju i umetanje između korisnika, putem servera, i administratora, i korišćenje ogromne asimetrije u moći koja proizlazi iz prikupljenih ličnih i bihejvioralnih podataka korisnika kako bi se izgradila komercijalna mreža i eksploatisali korisnici. Takođe, svi ovi projekti se baziraju na softveru zatvorenog koda. Dizajn algoritama koji povezuju ponudu i tražnju, kao i reputaciju pojedinaca i cenu rada je u principu netransparentan i omogućava prostor za brojne manipulacije.

Primeri

Up&Go[3] je digitalno tržište za kućne poslove koje omogućava korisnicima da naruče čišćenje, šetanje pasa i majstorske usluge od firmi koje su u posedu radnika koji su opredeljeni za fer radne uslove i prakse.

Fairbnb [4] je online tržište i hotelijerska delatnost za ljude koji žele da iznajme prostor koji poseduju na duži ili kraći rok. Pre svega, reč je o zajednici aktivista, programera, istraživača i dizajnera koji rade na stvaranju platforme koja bi trebalo da omogući da se povežu oni koji izdaju prostor za stanovanje i gosti za rad putovanja i kulturne razmene dok se radi na tome da šteta po zajednicu bude minimlalna.

Midata.coop[5] je online platforma u zadružnoj svojini koja posluje kao berza za privatne medicinske podatke korisnika. Koristeći open source aplikaciju članovi mogu da podele svoju medicinsku dokumentaciju sa doktorima, prijateljima i istraživačima i da pruže analizu i vizualizaciju podataka, te alate za interpretaciju.

Fairmondo[6] je zadružna alternativa Amazon-u i Ebay-u. Dakle, reč je o online tržištu proizvoda i usluga, ovog puta sa naglašenom etičkom komponentom. Učlanjivanje je dostupno svima i visina minimalnog uloga je pristupačna. Članovi primenjuju kolektivno pravilo odlučivanja po sistemu jedan čovek jedan glas.


FaircoopGreška kod citiranja: Zatvara </ref> koji nedostaje <ref> tagu

Platformsko zadrugarstvo

Istorija pojma

Koreni u kritici platformske ekonomije

Javne politike

Zagovaranje

Kritika platformskog zadrugarstva

Pogledaj takođe

Reference

  1. Scholz T. (2017) Uberworked and Underpaid: How Workers Are Disrupting the Digital Economy, Polity Press, Cambridge, UK. [[1]]
  2. Smythe, Dallas W. (2006) ‘On the Audience Commodity and its Work’, pp. 230– 56 in M.G. Durham and D.M. Kellner (eds) Media and Cultural Studies Key Works. Malden, MA: Blackwell. (Orig. pub. 1981.).
  3. Up&Go
  4. Fairbnb
  5. MidataCoop
  6. Fairmondo



Sharing economy