Razlika između izmena na stranici „Decentralizovane/distribuirane društvene mreže”

Izvor: Ekonomska demokratija
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 6: Red 6:
  
 
==Teorijska geneza==
 
==Teorijska geneza==
 +
 +
Društvene mreže su danas nezaobilazne u svakodnevnom životu, i predstavljaju jedan od dominantnih modela platformskog razvoja interneta. Platforme su digitalne infrastrukture koje deluju kao posrednici, omogućavaju direktnu interakciju korisnika ali zadržavajući kontrolu nad mogućnostima interakcije. Prema tipologiji koju predlaže Srniček [Srnicek], kapitalističke društvene mreže kao što je npr. Fejsbuk se mogu razumeti kao advertajzing platforme (96% ukupnog prihoda Fejsbuka dolazi od prodaje oglasnog prostora). <ref>Srnicek, Nick (2017) Platform Capitalism. Polity</ref> Biznis model advertajzing platformi - prodaja publike kao robe - je glavna odlika sistema za koji se ustalio termin “nadzirući kapitalizam”.<ref>Zuboff, Shoshana (2019) ''The Age of Surveillance Capitalism: The Fight for a Human Future at the New Frontier of Power''. PublicAffairs</ref> Platforme prikupljaju brojne podatke o korisnicima, putem kojih mogu da ih profilišu u određenu grupu, ili više grupa, da bi potom oglašivačima prodavali mogućnost oglašavanja svojih proizvoda ili usluga nekoj (usko specifičnoj) ciljnoj grupi. Pored toga, profil koji se ovim putem stvara može se zloupotrebiti i u političke svrhe, kao što se desilo u slučaju ''Cambridge Analytica'' skandala.<ref>Cadwalladr C. & Graham-Harrison E. "How Cambridge Analytica turned Facebook ‘likes’ into a lucrative political tool" https://www.theguardian.com/technology/2018/mar/17/facebook-cambridge-analytica-kogan-data-algorithm</ref> Platforme čiji biznis model podrazumeva prodaju publike prikupljaju od korisnika sve veći broj podataka - počevši od broja telefona, kontakt liste i fotografija, podatke iz pasoša ili lične karte (koji su potrebni za verifikaciju naloga na određenim platformama) pa sve do biometrijskih podataka. Pored ovakvih, platforme prikupljaju i podatke o navikama i preferencijama svojih korisnika - prateći njihove aktivnosti na platformi i konstruišući tako kompleksne meta podatke o ponašanju korisnika kako na konkretnoj platformi, tako i na internetu uopšteno. Ovim putem platforme dolaze do podataka milijardi građana, a velike tehnološke korporacije svojim bazama podataka prevazilaze mnoge države na svetu.
 +
 +
Imajući u vidu da im se model temelji na prodaji publike i postizanju “mrežnog efekta” (da se vrednost usluge povećava proporcionalno povećanju broja korisnika koji je koriste) kapitalističke društvene mreže takođe odlikuje tendencija “zaključavanja”. Platforme funkcionišu kao zatvoreni prostori na internet mreži što znači da je da bi im se pristupilo neophodno napraviti nalog, a potom se ulogovati svaki put kada želite da koristite usluge date platforme. Kako se deljenje velike količine sadržaja odigrava upravo na platformama, sadržaja koji je sve učestalije nevidljiv onima koji nemaju nalog, oni korisnici koji ne žele da pristupaju dominantnim platformama ostaju uskraćeni za brojne informacije. Na ovaj način platforme stvaraju monopol putem koga praktično uslovljavaju korisnike.
 +
 +
Razvoju platformi kao ograđenih i zaključanih digitalnih prostora pogoduje i odmak od desktop i broadband pristupa ka mobilnom aplikacijama i mobilnom pristupu: u samo desetak godina od kada je Apple izbacio prvi iPhone, procenat korisnika koji internetu pristupaju sa “smart” telefona dostigao je više od 52% globalno. Sadržaju na internetu sve češće pristupamo zaobilazeći pregledače i pretraživače i sam Web, odnosno koristeći aplikacije, što prema Stalzu predstvalja prve znake laganog odumiranja Weba kao dominantnog sistema koji se koristi za pristup sadržaju interneta, što zajedno sa napuštanjem principa mrežne neutralnosti i monopolima gigantskih kompanija preti da transformiše internet u skup nekoliko ozidanih virtuelnih vrtova (Staltz internet).
  
 
==Kratka istorija==
 
==Kratka istorija==

Izmena na datum 17. decembar 2019. u 15:29

Definicija pojma

Decentralizovane ili distribuirane društvene mreže u one digitalne infrastrukture koje pružaju uslugu povezivanja na internetu, a čija je infrastruktura, u kontrastu spram dominantnih platformskih modela društvenih mreža, distribuirana na mnogobrojne pojedinačne provajdere: serveri i sadržaj nisu centralno pohranjeni i kontrolisani, već svaki korisnik može (ali ne mora) ujedno da bude i nosilac same mreže, te njegov lični računar tokom korišćenja decentralizovane mreže postaje i server na kom se pohranjuje sadržaj. Većina ovih mreža počiva na tzv. Fediverse sistemu (složenica od reči federacija i univerzum) skupu mnogobrojinih međusobno povezanih (federiranih) servera koji se koriste za objavljivanje sadržaja na internetu (npr. u formi društvenih mreža ili bloging platformi) i hosting dokumenata.[1] Distribuirane društvene mreže se sastoje iz mnogobrojnih društvenih vebsajtova koji su interoperabilni, što znači da korisnici jedne društvene mreže mogu da komuniciraju sa korisnicima druge društvene mreže, iako su one pohranjene na različitim serverima, na taj način obrazujuću federirani eko-sistem, gde su društveni mediji shvaćeni kao oblik javno-komunalne usluge. Distribuirane društvene mreže u najvećoj meri počivaju na slobodnom softveru i social-networking protokolima koji su otvoreni.

Decentralizovane ili distribuirane društvene mreže se razvijaju u kontrastu spram platformskih modela društvenih mreža, kao što su Facebook, Instagram i Twitter, koje odlikuje tendencija “zaključavanja” odnosno otežavanje ili potpuno onemogućavanje komunikacije među različitim platformama, pa čak i potpuno ukidanje pristupa sadržaju na platformama za one koji nemaju nalog. Njih odlikuje centralizovana struktura, kao i privatno vlasništvo nad softverom, fizičkom infrastrukturom i podacima korisnika koji se prilikom korišćenja mreže prikupljaju.

Teorijska geneza

Društvene mreže su danas nezaobilazne u svakodnevnom životu, i predstavljaju jedan od dominantnih modela platformskog razvoja interneta. Platforme su digitalne infrastrukture koje deluju kao posrednici, omogućavaju direktnu interakciju korisnika ali zadržavajući kontrolu nad mogućnostima interakcije. Prema tipologiji koju predlaže Srniček [Srnicek], kapitalističke društvene mreže kao što je npr. Fejsbuk se mogu razumeti kao advertajzing platforme (96% ukupnog prihoda Fejsbuka dolazi od prodaje oglasnog prostora). [2] Biznis model advertajzing platformi - prodaja publike kao robe - je glavna odlika sistema za koji se ustalio termin “nadzirući kapitalizam”.[3] Platforme prikupljaju brojne podatke o korisnicima, putem kojih mogu da ih profilišu u određenu grupu, ili više grupa, da bi potom oglašivačima prodavali mogućnost oglašavanja svojih proizvoda ili usluga nekoj (usko specifičnoj) ciljnoj grupi. Pored toga, profil koji se ovim putem stvara može se zloupotrebiti i u političke svrhe, kao što se desilo u slučaju Cambridge Analytica skandala.[4] Platforme čiji biznis model podrazumeva prodaju publike prikupljaju od korisnika sve veći broj podataka - počevši od broja telefona, kontakt liste i fotografija, podatke iz pasoša ili lične karte (koji su potrebni za verifikaciju naloga na određenim platformama) pa sve do biometrijskih podataka. Pored ovakvih, platforme prikupljaju i podatke o navikama i preferencijama svojih korisnika - prateći njihove aktivnosti na platformi i konstruišući tako kompleksne meta podatke o ponašanju korisnika kako na konkretnoj platformi, tako i na internetu uopšteno. Ovim putem platforme dolaze do podataka milijardi građana, a velike tehnološke korporacije svojim bazama podataka prevazilaze mnoge države na svetu.

Imajući u vidu da im se model temelji na prodaji publike i postizanju “mrežnog efekta” (da se vrednost usluge povećava proporcionalno povećanju broja korisnika koji je koriste) kapitalističke društvene mreže takođe odlikuje tendencija “zaključavanja”. Platforme funkcionišu kao zatvoreni prostori na internet mreži što znači da je da bi im se pristupilo neophodno napraviti nalog, a potom se ulogovati svaki put kada želite da koristite usluge date platforme. Kako se deljenje velike količine sadržaja odigrava upravo na platformama, sadržaja koji je sve učestalije nevidljiv onima koji nemaju nalog, oni korisnici koji ne žele da pristupaju dominantnim platformama ostaju uskraćeni za brojne informacije. Na ovaj način platforme stvaraju monopol putem koga praktično uslovljavaju korisnike.

Razvoju platformi kao ograđenih i zaključanih digitalnih prostora pogoduje i odmak od desktop i broadband pristupa ka mobilnom aplikacijama i mobilnom pristupu: u samo desetak godina od kada je Apple izbacio prvi iPhone, procenat korisnika koji internetu pristupaju sa “smart” telefona dostigao je više od 52% globalno. Sadržaju na internetu sve češće pristupamo zaobilazeći pregledače i pretraživače i sam Web, odnosno koristeći aplikacije, što prema Stalzu predstvalja prve znake laganog odumiranja Weba kao dominantnog sistema koji se koristi za pristup sadržaju interneta, što zajedno sa napuštanjem principa mrežne neutralnosti i monopolima gigantskih kompanija preti da transformiše internet u skup nekoliko ozidanih virtuelnih vrtova (Staltz internet).

Kratka istorija

Kritički osvrt

Lokalna kontekstualizacija

Komparativna perspektiva

Napomene i reference

  1. https://en.wikipedia.org/wiki/Fediverse
  2. Srnicek, Nick (2017) Platform Capitalism. Polity
  3. Zuboff, Shoshana (2019) The Age of Surveillance Capitalism: The Fight for a Human Future at the New Frontier of Power. PublicAffairs
  4. Cadwalladr C. & Graham-Harrison E. "How Cambridge Analytica turned Facebook ‘likes’ into a lucrative political tool" https://www.theguardian.com/technology/2018/mar/17/facebook-cambridge-analytica-kogan-data-algorithm