Participativno budžetiranje
Sadržaj
Definicija pojma
Participativno budžetiranje je proces uključivanja svih zainteresovanih aktera (građana, privrede i civilnog društva) u odlučivanje o raspodeli javnih sredstava za infrastrukturu, rekreaciju, kulturu i dr. Može se realizovati na različitim nivoima (grad, opština, lokalne zajednice) i u različitim delovima sveta javlja se u oblicima koji variraju u skali, procedurama sprovođenja i ciljevima. Vezan je za ideje participativne demokratije, decentralizacije ekonomskog odlučivanja i širi pojam ekonomske demokratije.
Teorijska pozadina i istorija prakse
Participativno budžetiranje se kao model prvi put javlja u Brazilu početkom osamdesetih godina 20. veka. Inicijativu je pokrenula Brazilska radnička partija zalažući se za istraživanje i primenu radikalnijih formi direktne, participativne demokratije. Prvi slučaj kompletno ostvarenog procesa participativnog budžetiranja dešava se u gradu Porto Alegre 1989. godine, po kome i jedan od modela participativnog budžetiranja nosi ime. Početkom dvehiljaditih praksa participativnog budžetiranja kreće da se javlja i u drugim državama Severne i Južne Amerike i potom u Evropi i drugim delovima sveta. Danas se praktikuje u više hiljada gradova širom sveta kroz različite modele, prilagođene različitim društveno-političkim kontekstima.
Participapativno budžetiranje se može sprovoditi na nivou cele zemlje (Portugalija je prva uvela nacionalni model 2017.), međutim, najčešća upotreba ovog mehanizma je na lokalnom nivou. Iako modeli sprovođenja participativnog budžetiranja znatno variraju, jer su prilagođeni različitim kontekstima, postoji nekoliko načelnih faza koje se obično javljaju u procesu.
Početku samog procesa obično prethodi mapiranje zainteresovanih strana i situaciona analiza. U proces pored lokalne uprave, građana, većih i manjih kompanija i organizacija civilnog društva, mogu biti uključeni i predstavnici institucija i lokalni mediji. Nakon utvrđivanja zainteresovanih strana, neophodno je izabrati adekvatne mehanizme za prikupljanje informacija i identifikaciju potreba i prioriteta u zajednici. Potom sledi period diskusija i pregovora u kome je najbitnije osigurati nesmetano odvijanje procesa, uz poštovanje načela transparentnosti, tolerancije, jednakosti i ravnopravnosti u učešću. Nakon ovoga sledi analiza predloga i, kada je moguće, pronalaženja kompromisnih rešenja koja su u okviru unapred postavljenih mogućnosti za realizaciju, odnosno postavljenog budžeta. U nekim slučajevima se vlasti obavezuju na pronalaženje dodatnih fondova ukoliko je to neophodno za implementaciju dogovorenog projekta. Kada je u pitanju konačno donošenje odluka, u nekim primerima u njega su uključeni svi pomenut akteri, dok u drugima predstavnici lokalnih vlasti donose odluke na osnovu prikupljenih informacija i zaključaka sa zajedničkih sastanaka. Na kraju, tokom implementacije, neophodno je držati se postignutog dogovora.
