Municipalizam

Definicija pojma

Municipalizam označava strategiju političkog organizovanja "odozdo", koja se orijentiše na lokalna pitanja i lokalni nivo upravljanja resursima i insistira na transparentnim i participativnim procesima odlučivanja, kako u sopstvenoj organizaciji/pokretu, tako i u lokalnim institucijama.

Teorijska geneza

Postoji duga istorija različitih praksi koje se povezuju sa municipalizmom - od direktne demokratije do samoupravnih zajednica - koje su se u različitim istorijskim formama i kontekstima pojavljivale, ali je municipalizam pre svega reakcija na savremeni kontekst kapitalističke države i njenih učinaka u pogledu društvenih odnosa i odnosa prema prirodi, kao i preispitivanja predstavničke demokratije i njene legitimnosti.

Šezdesetih godina 20. veka je Marej Bukčin [Muray Bookchin], tragajući iz marksističke pozicije za teorijskim okvirom koji u strategiju postizanja egalitarnog društva istovremeno uključuje i poštovanje prirodnog okruženja, kao i političkom organizacijom koja se može suprotstaviti dominantnoj, centralizovanoj moći države, počeo je da piše o tzv. libertarijanskom municipalizmu. Smatrao je da takva pozicija može ponuditi izlaz iz tenzije između marksističke i anarhističke tradicije. Odbacujući želju da se zauzme državna vlast, koja iz iskustva 20. veka, bila kapitalistička ili socijalistička, najčešće funkcioniše kao birokratizovani aparat koji se udaljava od potreba svojih stanovnika, municipalizam se zasniva na politici koja obuhvata najniži nivo vlasti, težeći da uspostavi institucije koje su kolektivne i povezane najdirektnije sa stanjem na terenu, odnosno potrebama zajednice.

Od 2015. godine postoji izražena proliferacija političkih platformi, pre svega u Evropi, koje se samoidentitfikuju kao municipalističke. Sa jedne strane, one kritikuju različite aspekte kapitalističke logike integrisane u javne politike koje produbljuju nejednakosti, prioritizuju ekonomske interese pojedinaca ili manjinskih povlašćenih grupa, privatizuje javne resurse i usluge i zatvaraju mehanizme odlučivanja i upravljanja od javnosti. Sa druge, oni se jednako osvrću i na ugrožavanje prirodnih resursa kao direktnu posledicu takvih politika. Naspram takve kritike, municipalističke platforme danas nude programe koji podrazumevaju ne samo radikalnu transformaciju politike (od okretanja prema kolektivnim procesima odlučivanja, direktnoj demokratiji, prevrednovanju uloga institucija i građana), već i promovišu mehanizme i principe koji transformišu i ekonomske odnose u društvu. Fokus na lokalni nivo predstavlja ne samo odraz težnje ka decentralizaciji moći, već i uverenja da se svi ovi principi lakše i uspešnije mogu realizovati u manjim zajednicama - u komšiluku, bloku, gradu.

Istorija prakse

Imajući u vidu savremene političke platforme (poput 15-M pokreta u Madridu, Barcelona en Comu, Zagreb je naš, Ne da(vi)mo Beograd), može se uočiti obrazac jasnih praksi koje sami pokreti primenjuju u sopstvenom organizovanju, ali i dosledni principi koje integrišu u programe politika koje zastupaju.

Pre svega, kako razmera predstavlja izuzetno važan aspekt municipalističke politike, političko organizovanje se dešava na lokalnom nivou - nisu u pitanju nacionalne stranke, niti nacionalni pokreti, već lokalni pokreti koji reaguju na okolnosti i potrebe neposrednog okruženja, a eventualno je moguće govoriti o mreži lokalnih platformi koja nema hijerarhijsku strukturu uobičajenih stranaka organizovanih na nacioalnom nivou. Takođe municipalističke platforme neguju saradnju sa lokalnim civilnim sektorom i građanskim inicijativama, prepoznajući u ovim akterima direktnije predstavnike potreba građana. Imajući u vidu da su brojni strukturni izazovi sa kojima se gradovi susreću zapravo rezultat globalnih procesa, municiplaističke platofrme i vlasti teže i internacionalnom udruživanju u mreže međusobne podrške i osnaživanja (jedna takva mreža je i mreža “Neustrašivih gradova” [Fearless Cities]).

Nadalje, karakteristično za municipalističke platforme jeste insistiranje i na formalnim demokratskim mehanizmima koji se primenjuju i u samom pokretu, ali i u lokalnim institucijama - “Ne zagovara se samo levičarksi program, već se sama lokalna vlast vrši na radikalno demokratski način.” Recimo, pokreti koriste otvorene i participativne procese kako bi uopšte razvile svoje političke programe, ali se i pri ulasu u institucije ostaje pri ovakvim mehanizmima učešća građan u kreiranju lokalnih politika i donošenju odluka - od participativnog budžetiranja, lokalnih plenuma, do otvorenih konsultacija sa građanima, itd. U tome su često od koristi i različite digitalne pltaforme (poput DECIDIM platforme)).

Programski, municipalističke inicijative fromulišu svoje vremdnosti i principe preka potrebama lokalnih zajednica, ali uz osetljivost na postojeće razlike, kao i na sve strukturne nejednakosti koje kapitalisitčki sistem inherentno proizvodi - rodne, klasne, rasne i dr. Jedna od karakterističknih paradigmi municipalističkih pokreta jeste i feminizacija politike. Premda postoje sporenja oko toga da li je preciznije koristiti termin feministiziacija ili depatrijarhalizacija, u osnovi oof trasnformativnog zahteva leži potreba da se u okviru svih organizacionaih struktura (bile one u vaninstitucionalnom ili institucionalnom okviru). Konkretno, feminizacija politike podrazumeva zagovaranje i praktikovanje progama i mehanizama, koji se suprotstaljvaju tradicionalno patrijarhalnim obrascima i uvode rodni rediprocitet u svim procedurama, prostorima i ulogama; brišu podelu na “privatnu” i “javnu” sferu; naglašavaju kolaborativni pristup kreiranju i odlučivanju; ističu i neguju različitost kao prednost.

Kritički osvrt

Jedna od zajedničkih izazova koje se odnose i municipalizam, kao i na praksu zajedničkih dobara, jeste pitanje potencijala skaliranja principa na kojima se zasnivaju - demokratsko i uključujuće donošenje odluka, te insistiranje na zajedničkih procesima proizvodnje i upravlajnja. U slučaju municipalizma, dodatno je fokus na lokalnu politiku ograničen time što se o nekim pitanjima koja su relevantna za lokal de facto odlučuje na višim nivoima vlasti (nacionalnom, EU i sl.), kao što se na lokalnom nivou često manifestuju procesi koji su pokrenuti i upravljani globalno. Ovo se međutim, kao što je ranije pomenuto, pokušava rešiti umrežavanjem lokalnih nicijativa ili uprava. Takav slučaj je bio i sa municipalističkim platformama koje su došle na vlast u Španiji. Neki od načina suprtostavljanja dominaciji viših nivoa vlasti jeste bilo i uspostavljanje asocijacija lokalnih samouprava (tzv. Nova mreža katalonskih gradova koja promoviše socijalnu ekonomiju). Takve mreže imaju potencijal da osnažuju sopstvene pozicije, premda i dalje imaju ograničen domet uticaja.

Preporuke za dalje čitanje

Rusell, Bertie (2017) “Radical Municipalism: demanding the future” Open Democracy

Rusell, Bertie (2020) “Making power emerge: municipalism and the right to the city”. Soundings, vol 74, 2020, pp. 95-111

Finley, Eleanor (2017) "The New Municipal Movements" ROAR Magazine

Stokfiszewski, Igor (2019) "New Municipalism, New Culture, New Democracy" Political Critique