Zajednička dobra

Definicija pojma

Zajednička dobra (commons) se najčešće definišu na osnovu njihova tri međusobno zavisna, konstitutivna elementa − (zajednički) resurs, zajednica koja ga koristi i institucije, odnosno režim i pravila upravljanja. Resurs može predstavljati neko nematerijalno (znanje ili digitalna platforma) ili materijalno dobro (kao jezero ili prostor), koje određena grupa proizvodi i/ili koristi. Grupa proizvođača i/ili korisnika (ove se dve grupe ne moraju nužno poklapati), čini zajednicu okupljenu oko resursa, dok se njihovim zajedničkim odlučivanjem uspostavlja i režim upravljanja i korišćenja tog resurs.

Odrednica zajednička dobra najpre je počela da se upotrebljava kao treća forma svojine − zajednička − a koja stoji u kontrastu spram dva dominantna tipa savremene svojine: privatne i javne. Shodno tome, pojam zajedničkog dobra, razvija se i u kontrastu spram tržišta i države, kao dva oblika upravljanja i raspodele bogatstva.

Etimološki termin common(s) − koji je u srednjovekovnom engleskom korišćen da označi “zemljište u zajedničkom posedu” poreklo vuče iz latinskog “communis” i staro-francuskog “comun” u značenju otvoreno, javno, slobodno, opšte, zajedničko. Staro-francusko poreklo reči je značajno zbog Normanskih osvajanja Britanije iz 1066. nakon čega je uvoden novi oblik feudalizma gde “commun” predstavlja zemljište koje nije pripadalo vlastelinu već su ga zajednički posedovali i koristili seljaci (Tomašević et al 2018).

Komparativna perspektiva

Procesi komodifikacije i privatizacije javnih i zajedničkih resursa, kao posledica neoliberalnih politika i politike štednje, globalno su dominantne tendencije od kraja 70-ih. Njihov rezultat je značajno oslabljena država blagostanja, rekonstrukcija i privatizacija javnog sektora, komunalnih, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih usluga i infrastrukture, kao i rekomodifikacija rada i prirode. Inicijative i politički pokreti koji dovode u pitanje neoliberalnu paradigmu društvene organizacije se javljaju u Južnoj Americi, najpre u praksama participativne demokratije kao što je participativno budžetiranje u Brazilu krajem 80-ih, a zatim i sa bolivarskim revolucijom u Venecueli krajem 90-ih i politikom “čavizma” koja raskida sa neoliberalnim politikama, i pokreće procese nacionalizacije, proširenja države blagostanja, razvoja participativne demokratije, demokratije na radnom mestu pa čak i “komunalne” države. U drugim zemljama regiona, diksurs zajedničkih dobara je takođe kompatibilan sa vladinim diskursom. Zagovornici zajedničkih dobara u Evropi često se pozivaju na koncepte vivir bien (dobro živeti) ili buen vivir (dobar život), koji su došli iz Latinske Amerike i koji podrazumevaju “da je blagostanje moguće samo u zajednici” i predstavljaju “koncept koji ne razdvaja čovečanstvo od prirode” (Stavrides 2018). Bolivija i Ekvador su vrednosti dobrog življenje i dobrog života uključile u svoje ustave i političke smernice, međutim prema kritičarima, sprovedene politike nisu uvek bile u skladu sa duhom novog pravnog i institucionalnog okvira (Chavez internet).

Nakon finansijske krize 2007/8. i u Evropi osnažuju politički zahtevi, borbe i pokreti koji neoliberalinim rešenjima suprotstavljaju politiku zasnovanu na principima društvene pravde i učešća građana u donošenju odluka, kao i mehanizmima ekonomske demokratije, participativnog upravljanja, zajedničkih i javnih dobara. Najpoznatiji među ovim političkim pokretima je Barcelona en Comu, koja je od 2015. na vlasti u Barseloni. Prakse koje za polazište imaju zajednička dobra su mnogobrojne. Broj zadruga, koje predstavljaju jedan od najučestalijih pravnih obilka pod kojim se sprovodi zajedničko upravljanje i korišćenje određenog resursa, je u periodu između 2009-2015 porastao za 12% što je upravo period kada je Evropa bila pod najvećim udarom finansijske krize. Drugi primeri prirodnih i kulturnih zajednička dobra kao praksi zajedničkog korišćenja i upravljanja određenim resursom, ili borbi protiv komodifikacije resursa uključuju: zajednički-korišćene pašnjake, izvore i šume koji se nalazi u javnoj ili zajedničkog svojini (npr. Gajna u Hrvatskoj), kulturni i društveni centri (Rojc u Puli, Pogon u Zagrebu), digitalne enciklopedije i biblioteke (najpoznatija Wikipedia, Memory of the World) i nebrojene druge.

Reference

Chavez, Daniel (2018) “The Commons, the State and the Public: A Latin American perspective”. Commons Transition http://commonstransition.org/the-commons-the-state-and-the-public-a-latin-american-perspective/ Čukić, Iva (2013) Mapa akcija. Beograd: Creative Lab https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/mapa_akcije Matković, Aleksandar (2017) “Prvobitna akumulacija i druga” tragedija zajedničkih dobara” u Matković A. (ur) Zajednička dobra i granice kapitalizma str. 20-28 https://zajednicko.org/wp-content/uploads/2018/05/Zajednicka-dobra-i-granice-kapitalizma.pdf Mattei, Ugo ( Država, tržište i neka preliminarna pitanja o zajedničkim dobrima https://zajednicko.org/mreznabibliografija/drzava-trziste-i-neka-preliminarna-pitanja-o-zajednickim-dobrima/