Decentralizovane i javne/zajedničke digitalne infrastrukture

Izvor: Ekonomska demokratija
Izmena od 13:05, 17. decembar 2019. od strane korisnika Sumire (razgovor | doprinosi) (→‎Definicija pojma)

Idi na navigaciju Idi na pretragu

Definicija pojma

Decentralizovane i javne/zajedničke digitalne infrastrukture odnose se na one prakse proizvodnje, održavanja i korišćenja digitalne infrastrukture kao i tipove vlasništva nad njom koji se uspostavljaju u kontrastu spram dominantne, kapitalističke digitalne ekonomije koju odlikuje monopolski položaj velikih kompanija, centralizovana infrastruktura, kao i privatno vlasništvo nad kodom (patenti/intelektualna prava), podacima, telekomunikacionim mrežama i hardverom.

Digitalna infrastrukura koja pored interneta kao svetskog sistema umreženih računarskih mreža obuhvata i softver (protokoli, aplikacije, informacioni sistemi) i hardver (serveri, data centri, senzori) koji se na njega oslanjanju kao i telekomunikacijsku mrežu koja ga omogućava, predstavlja prožimajuću infrastrukturu savremene ekonomije koja preseca sve tradicionalne sektore.

Iako se internet smatra jednim od 4 globalna zajednička dobra, a pristup internetu sve češće proklamuje kao ljudsko pravo, infrastruktura na kojoj počiva danas se u najvećoj meri nalazi u privatnim rukama. Internet i njegova prateća infrastruktura nastala je i inicijalno je korišćena kao javno dobro da bi zatim bila postepeno ograđivana i privatizovana. Danas internetu pristupamo skoro isključivo tako što od provajdera internet usluga (gigantskih telekomunikacionih kompanija) kupujemo pristup, dok za navigaciju i pristup sadržaju koji se na njemu nalazi koristimo softver komercijalnih kompanija: pregledače – Google Chrome, Apple Safari (uz najpoznatiji izuzetak Mozzila Firefox), pretraživače – Google, Baidu i platforme – Amazon, Facebook, Alibaba, WeChat, Instagram itd. Kao odgovor na ovakvu situaciju krajnje centralizacija i komodifikacije interneta sve češće se zagovara tehnološka suverenost: nezavisnost od digitalne infrastrukture velikih kompanija kao i razvoj tehnologija u čiji su arhitekturu ugrađeni principi privatnosti, sigurnosti i anonimnosti, odnosno koje omogućavaju da lični podaci ostanu u vlasništvu i kontroli samih korisnika. S tim u vezi sve su češće predlozi koji digitalnu infrastrukturu vidi kao deo javne infrastrukture i zagovoraju odgovornost države da je obezbedi.

Teorijska geneza

Kratka istorija

Kritički osvrt

Lokalna kontekstualizacija

Komparativna perspektiva

Napomene i reference


Dodatna literatura