Zajednički fondovi - Breadfunds

Definicija pojma

Breadfunds je oblik zajedničkog osiguranja koji podrazumeva mesečne doprinose samostalnih radnika u zajednički fond koji podržava člana/članicu u slučaju da su sprečeni da rade usled bolesti ili povrede. Breadfunds okuplja između 25 i 50 samostalnih radnika. Ove grupe neguju ideje solidarnosti, poverenja i samouprave.

Teorijska pozadina i istorija prakse

Ovaj tip zajedničkog osiguranja nastao je 2006. godine u Utrehtu, kao odgovor na prestanak važenja zakonskih propisa o naknadama samostalnih radnika za bolovanje (nl. Wet arbeidsongeschiktheidsverzekering zelfstandigen – WAZ; (eng. Self-employed Persons Disablement Benefits Act). Do tada, samostalni radnici, odnosno oni koji nemaju druge zaposlene, rade sa različitim klijentima i preuzimaju troškove i rizike poslovanja na sebe, mogli su da uplate doprinose u nacionalni fond osiguranja. Sa prestankom važenja zakona u avgustu 2004. godine, holandska vlada je izdala preporuku da samostalni radnici nadalje obezbede polisu osiguranja koja omogućava redovan prihod kada osoba ne bude u mogućnosti da radi (eng. income protection insurance). Međutim, ove polise osiguranja nisu bile dostupne jednom delu samostalnih radnika jer su premije za pojedina zanimanja iznosile i do 800 evra na mesečnom nivou.

Grupa samostalnih radnika u okviru zadružne mreže Solidar osnovala je svoj krug podrške (holandski naziv je „prsten poklona” (nl. schenkkring; eng. gift circle) u okviru kojeg svaki član mesečno uplaćuje određenu svotu novca koja se koristi kao podrška za članove u slučaju kada nisu u mogućnosti da rade zbog bolesti ili povrede u dužem vremenskom periodu. Ovu inicijativu, koja je nazvana Broodfonds, jer hleb u slengu označava novac, osmislili su Haiko Liefmann, Jaap van Leeuwen i Lars Tempelman, dok je njen razvoj podstaknut preciznom definicijom samozaposlenog i fleksibilnim bankarskim sistemom.

Kako se inicijativa pokazala uspešnom, pokrenuta je i zasebna zadruga De BroodfondsMakers kako bi se većem broju samostalnih radnika omogućio pristup zajedničkom osiguranju. Razvoj mreže i lokalnih grupa vode članovi De BroodfondsMakers, Haiko Liefmann, André Jonkers i Biba Schoenmaker. Pored zajedničkog osiguranja, zadruga je vremenom razvila i druge aktivnosti. Primera radi, trideset članova je formiralo grupu koja drugima pomaže u oblasti pravnih, administratrivnih i poreskih poslova, pruža savete kada je reč o upravljanju svojim poslovima, vremenom i resursima (eng. self-management), komunikaciji i razvoju inovacija.

Sredinom 2018. godine postojalo je 350 grupa sa oko 16.000 članova (što je još uvek relativno mali broj imajući u vidu da postoji preko milion samozaposlenih u Holandiji), dok je pretpostavka da će početkom 2022. godine biti preko 600 grupa sa više od 28.000 učesnika i još 500 ljudi uključeno u osnivanje. Grupe se formiraju na lokalnom nivou (na nivou distrikta, grada, regiona), iako postoji i nekoliko primera industrijskog/sektorskog obuhvata.

Broodfonds se najčešće registruju kao neformalna udruženja u privrednoj komori, koja imaju odbor, statut i pravilnik koji navodi sve međusobne dogovore. Takođe, članovi udruženja potpisuju ugovor o članstvu i sastaju se barem jednom godišnje na opštem sastanku članova. Jedan Broodfond ima minimum 25 članova jer na taj način donacije članu kome je potrebna pomoć ostaju ispod oporezivog iznosa, dok sa 40 članova fond može podržati nekoliko ljudi istovremeno. Gornja granica od 50 članova je uspostavljena kako bi članovi imali mogućnost da se međusobno upoznaju, izgrade poverenje i saradnju i aktivno učestvuju u donošenju odluka koji su zajedno ključni za funkcionisanje ove vrste osiguranja. Kao mera predostrožnosti, osnovana je Alijansa fondova (nl. Broodfonds Alliantie) na koju se fondovi koji su deo alijanse mogu osloniti u slučajevima da nemaju dovoljno sredstava da podrže sve one kojima je u datom trenutku potrebna pomoć.

Da bi samostalni radnik/ca postao član/ica Broodfonds-a, neophodno je da obavlja samostalnu delatnost barem godinu dana, ostvaruje minimalnu (neto) zaradu u vrednosti od 750 evra i da je sposoban/na za rad (prilikom učlanjivanja ne traži se lekarsko uverenje).

Prema navodima zadruge De BroodfondsMakers, kada samostalni radnici postanu članovi, oni uplaćuju pristupnu članarinu u iznosu od 225 evra i otvaraju lični namenski račun za donacije (otvaranje ovog zasebnog računa kao i uspostavljanje sistema zajedničkog osiguranja Broodfonds odobrila je holandska poreska uprava). Pristupne članarine prvih 40 članova jednog lokalnog Breadfunds raspodeljuju se tako što 40 evra odlazi lokalnom fondu, a 185 evra zadruzi kako bi se uspostavila lokalna administrativna podrška i sve aktivnosti glatko odvijale. Prilikom učlanjivanja poslednjih deset članova (od 41-50), iznos od 225 evra u potpunosti ostaje lokalnom fondu, tj. ne deli se sa zadrugom.

Kada je uplaćena pristupna članarina i otvoren lični račun, članovi uplaćuju mesečnu članarinu koja iznosi 12,50 evra i mesečni doprinos koji sami biraju (vidi tabelu dole). Članovi se opredeljuju za doprinose (prva kolona u tabeli) prema iznosima koje bi voleli da primaju u slučaju da su sprečeni da rade (druga kolona). Maksimalan iznos koji je u jednom trenutku može naći na nečijem ličnom namenskom računu iznosi 36 mesečnih donacija. Ukoliko se desi da je iznos viši, zadruga refundira višak (ovo se najčešće dešava u aprilu naredne godine). Zadruga od svakog doprinosa naplaćuje proviziju u iznosu od šest evra za održavanje platforme, administrativno-knjigovodstvene usluge, savetovanje i obuku.

Mesečni doprinos koji ne uključuju mesečne troškove članarine) u evrima	Mesečni iznos u evrima koji osoba dobija u slučaju da je sprečena da radi zbog bolesti/povrede duži vremenski period
33,75	750,00
45,00	1.000,00
56,25	1.250,00
67,50	1.500,00
78,75	1.750,00
90,00	2.000,00
101,25	2.250,00
112,00	2.500,00

Izvor: De BroodfondsMakers (podacima je pristupljeno u februaru 2022. godine)

Fond pruža naknadu 30 dana od trenutka kada član Broodfonds-a nije u mogućnosti da nastavi da radi i podrška može kontinuirano trajati maksimalno do dve godine. Ovaj period od dve godine je uzet kao okvir jer se većina oporavi u datom periodu. Ukoliko neko poželi da napusti Broodfonds i nije koristio osiguranje, može to učiniti u tačno definisanim periodima tokom godine i dobiti doprinose uz određene administrativne troškove. Ukoliko je neko dobio podršku, onda je u obavezi da ostane član barem još dve godine.

Kritički osvrt

Ukoliko uzmemo u obzir da je povlačenje zakona o osiguranju samostalnih radnika moglo da dovede do njihove prekarizacije usled visokih premija na osiguranje, Broodfonds su imali važnu ulogu u zaštiti samostalnih radnika od rizika u slučaju sprečenosti za rad. Ne samo da su omogućili osiguranje širem krugu ljudi, već su to učinili pod jednakim uslovima. Drugim rečima, ne postoje dodatni ponderi i uslovi koji bi se primenjivali na starije članove zadruge ili one sa većim rizikom od povreda i bolesti. Dodatno, za razliku od komercijalnih osiguravajućih kuća, Breadfunds su utemeljeni na idejama solidarnosti, međusobnog poverenja, transparentnosti i samoupravljanju.

Međutim, ovo zajedničko osiguranje pogoduje onim samostalnim radnicima koji imaju ustaljene prihode i/ili razvijenu delatnost, ali ne i onima koji imaju mala i neredovna primanja. Za potonju grupu, problem postoji u pogledu visine mesečnih doprinosa koja treba da uplate u fond (jedno od predloženih rešenja je da se izuzmu od plaćanja mesečnih administrativnih troškova).

Kritike na račun Broodfonds modela dolaze i iz finansijskog ugla. U vodećim holandskim dnevnim novinama „de Volkstrant” objavljena je kritika čiji je autor smatrao da su naknade i troškovi tokom 2011. bili previsoki. Prema njihovoj proceni, rizik od bolesti u prvim godinama od osnivanja fonda je veliki tako da postoji opasnost da se isplate za bolovanje smanje, posebno ukoliko broj članova ostane mali ili ukoliko članovi izađu iz grupe. Preporuka je bila da samozaposleni pojedinačno štede novac za slučaj da su sprečeni da rade, umesto da to rade u „kolektivu mrvica”. Drugi tip kritike upućen Broodfonds odnosi se na rizike od amaterskog finansijskog samoupravljanja. Kao odgovor na ove kritike, radi se na novoj platformi Risicodelen koja uključuje profesionalni tim koji bi grupama pružao podršku u pogledu upravljanja finansijama.

Lokalna kontekstualizacija

Samostalni radnici i radnice u Srbiji, kao radno-angažovana lica koja obavljaju samostalnu delatnost, nisu obuhvaćeni Zakonom o radu. Stoga ne mogu zasnovati radni odnos niti ostvariti pravo na kolektivno predstavljanje i pregovaranje.

Posledično, ova grupa radnika svoj pravni položaj može regulisati statusom preduzetnika ili drugog pravnog lica (kao što je doo). Većina samostalnih radnika se opredeljuje za opciju preduzetnika, čime stiču pravo na zdravstvenu zaštitu, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Da bi ostvarili pravo na bolovanje, moraju da nastave da plaćaju doprinose i da imenuju poslovođu, što troškove čini većim od eventualne naknade.

Kriterijumi za pristup pravu na trudničko bolovanje, porodiljsko i odsustvo radi nege deteta isti je za zaposlene i samostalne radnice, ali za razliku od zaposlenih kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje uplaćuje naknade i doprinose, samostalnim radnicama uplaćuju se samo naknade, ali ne i doprinosi. Ukoliko žele da ostvare kontinuitet u radnom stažu tokom ove vrste odsustva i prava koja iz njega proizilaze (penzijsko, invalidsko i osiguranje u slučaju nezaposlenosti), kao i pravo na zdravstveno osiguranje (osim onog vezanog za trudnice i porodilje) morale bi same da uplaćuju doprinose i da zaposle i imenuju poslovođu, iako su faktički sprečene da privređuju.

Imajući u vidu otežani pristup pravima, osnivanje lokalnog zajedničkog osiguranja bi značio u unapređivanju položaja samostalnih radnika i radnica u Srbiji. Pre samog osnivanja fonda, bilo bi neophodno sprovesti studiju izvodljivosti, posebno iz pravnog i poresko-bankarskog ugla.

Imajući u vidu otežani pristup pravima, osnivanje lokalnog zajedničkog osiguranja bi značio u unapređivanju položaja samostalnih radnika i radnica u Srbiji. Pre samog osnivanja fonda, bilo bi neophodno sprovesti studiju izvodljivosti, posebno iz pravnog i poresko-bankarskog ugla.

Komparativna perspektiva

Prema izveštaju Bread Funds UK , tokom 2014. godine urađena je studija izvodljivosti o pokretanju zajedničkog osiguranja u Velikoj Britaniji. Zaključak studije je bio pozitivan u pogledu osnivanja Breadfunds uz nekoliko izmena u odnosu na holandski model – prevashodno, britanski sistem ne dopušta uspostavljanje ličnog namenskog računa za donacije, te ne bi bilo moguće da se članovima obeća povratak doniranih sredstava prilikom izlaska iz fonda. Stoga, britanski fondovi bi morali biti registrovani kao neprofitne organizacije u kojoj uključene strane ne mogu povući dobit, kao što to mogu akcionari u drugim entitetima (eng. not-for-profit companies limited by guarantee).

Nakon objavljene studije izvodljivosti, poraslo je interesovanje za Breadfunds među samostalnim radnicima i udruženjima koja predstavljaju i direktno rade sa ovom grupom radnika. Dodatno, uspostavljanje Breadfunds je postala preporuka u okviru izveštaja Federacije malih preduzeća (eng. Federation of Small Business) što je doprinelo interesovanju među visoko-pozicioniranim vladinim službenicima. Pored Federacije, Zadruge Velike Britanije (eng. Cooperatives UK) i Sindikalni kongres (eng. Trade Union Congress) podržavaju Breadfunds kao rešenje za osiguranje samostalnih radnika.

Pilot programi pokrenuti su u Londonu, Notingemu, a potom i u Lidsu, ali na njihov razvoj uticali su šira politička, ekonomska i društvena dešavanja. Primera radi, neposredno pred pokretanje programa u Londonu, desilo se glasanje za izlazak iz Evropske unije (Brexit) što je uticalo na pad vrednosti britanske funte i izazvalo nepoverenje u okruženje za pokretanje višegodišnjih projekata kao što je Breadfunds, što je posledično dovelo do povlačenja holandske partnerske organizacije iz planova. Ovakav razvoj događaja je pomerio pokretanje londonskog pilot projekta za 2016. godinu.

Uz političke, ekonomske i društvene događaje, osnivanje britanskih Breadfunds je otežano i zbog pravnih odredbi i razuđenosti zarada među samostalnim radnicima. Kada je reč o pravnim odredbama, britanski sistem razlikuje kategorije zaposlenog, radnika i samozaposlenog (samostalni radnik). Srednja kategorija se nalazi između tradicionalne dihotomije što može stvoriti prepreke prilikom članstva. Kada govorimo o razuđenosti u zaradama, u Britanij postoji veliki broj samozaposlenih sa niskim zaradama (razlozi, između ostalog, uključuju i rad na pola radnog vremena i rasprostranjenost gig (honorarne) ekonomije).

Sa druge strane, nakon što je okupljena inicijalna grupa za pokretanje programa u Lidsu, došlo je do pandemije izazvane korona virusom. Cath Muller, zadružna aktivistkinja koja je pokrenula program u Lidsu, govoreći o uticaju pandemije izjavila je: „Potreba za rešenjem i dalje postoji, tako da nismo obeshrabreni. Potreba je i dalje prisutna, kao i ideje koje su pokrenule ljude. U trenutnoj situaciji, mnogi razmišljaju o svojim životima i šta će biti nova normalnost kada se ovo završi. To može značiti da će više ljudi biti spremno da se uključi i preoblikuje svoje zajednice. Zamislite – u jednom nesigurnom svetu postoje grupe od poverenja od kojih ćete novac dobiti kada vam zatreba. Neće biti birokratskog popunjavanja formulara i to je već jedna stvar manje o kojoj ne treba da brinete kada ste bolesni. (...) [P]ostoji nešto u duhu vremena zbog čega ljudi više razmišljaju o zajedničkim rešenjima.”

Predlozi za čitanje

Ostveen, Adriaan (2018), “Netherlands: Social protection for the self-employed through ’bread funds’”, ESPN Flash Report 2018/4, Brussels.

Wong, Kristine (2017), Dutch Collective Broodfonds Provides Gift-Based Health Insurance for Freelancers, Shareable.

Bollier, David (2017), STIR Magazine Explores the Solidarity Economy, bollier.org