Razlika između izmena na stranici „Wiki Ekonomska demokratija”

Izvor: Ekonomska demokratija
Idi na navigaciju Idi na pretragu
m (Sumire je premestio stranicu Glavna strana na Wiki Ekonomska demokratija)
Red 19: Red 19:
 
Ekonomska demokratija predstavlja set principa čiji je zajednički cilj postizanje jednake raspodele ekonomske, a time i političke moći u društvu. Kao koncept, ona je usmerena na kritiku savremenih odnosa proizvodnje u kapitalizmu kao suštinski nedemokratskih sve dok se demokratija zadržava u nominalno političkoj ravni. Pošto se politička moć bazira na ekonomskoj, za postizanje suštinske demokratije neophodna je ravnopravnika distribucija ekonomske moći.
 
Ekonomska demokratija predstavlja set principa čiji je zajednički cilj postizanje jednake raspodele ekonomske, a time i političke moći u društvu. Kao koncept, ona je usmerena na kritiku savremenih odnosa proizvodnje u kapitalizmu kao suštinski nedemokratskih sve dok se demokratija zadržava u nominalno političkoj ravni. Pošto se politička moć bazira na ekonomskoj, za postizanje suštinske demokratije neophodna je ravnopravnika distribucija ekonomske moći.
  
Ekonomska demokratija tako podrazumeva prebacivanje moći odlučivanja u ekonomskoj sferi društvene reprodukcije sa vlasnika privatne svojine na šire društvene grupe.  
+
Krajnji cilj principa ekonomske demokratije jeste uspostavljanje procesa koji će omogućiti bolje zadovoljenje difuznih potreba jednog društva kroz demokratizaciju ekonomske sfere putem uključivanja u proces planiranja i donošenja odluka svih onih na koje se posledice odluka odnose.
 +
 
 +
= Principi ekonomske demokratije =
 +
 
 +
Ekonomska demokratija podrazumeva prebacivanje moći odlučivanja u ekonomskoj sferi društvene reprodukcije sa vlasnika privatne svojine na šire društvene grupe.  
 
Učešće je omogućeno na bazi različitih oblika [[kolektivna svojina|kolektivnog vlasništva]] nad sredstvima za proizvodnju, prirodnim bogatstvima i infrastrukturom, kojima se upravlja u korist svih članova društva/zajednice.  
 
Učešće je omogućeno na bazi različitih oblika [[kolektivna svojina|kolektivnog vlasništva]] nad sredstvima za proizvodnju, prirodnim bogatstvima i infrastrukturom, kojima se upravlja u korist svih članova društva/zajednice.  
 
Ovo je osnova za uspostavljanje principa [[participativna demokratija|participativne demokratije]] koji podrazumeva oblik demokratije u kome se odluke donose uz učešće svih onih kojih se posledice tih odluka tiču.  
 
Ovo je osnova za uspostavljanje principa [[participativna demokratija|participativne demokratije]] koji podrazumeva oblik demokratije u kome se odluke donose uz učešće svih onih kojih se posledice tih odluka tiču.  
Red 25: Red 29:
 
Dodatno, neophodno je i poštovanje principa [[održivost životne sredine|održivosti životne sredine]] koji podrazumeva odgovornu interakciju sa okolinom kako bi se izbeglo iscrpljivanje ili propadanje prirodnih resursa i omogućio dugoročni kvalitet životne sredine.  
 
Dodatno, neophodno je i poštovanje principa [[održivost životne sredine|održivosti životne sredine]] koji podrazumeva odgovornu interakciju sa okolinom kako bi se izbeglo iscrpljivanje ili propadanje prirodnih resursa i omogućio dugoročni kvalitet životne sredine.  
 
Kako bi se obezbedilo što efikasnije funkcionisanje prethodnih principa neophodno je i unapređenje [[javna infrastruktura|javne infrastrukture]] koja može omogućiti neometano funkcionisanje ekonomskog i političkog života zajednice kroz obezbeđivavnje neophodnih fizičkih, društvenih i digitalnih infrastruktura.
 
Kako bi se obezbedilo što efikasnije funkcionisanje prethodnih principa neophodno je i unapređenje [[javna infrastruktura|javne infrastrukture]] koja može omogućiti neometano funkcionisanje ekonomskog i političkog života zajednice kroz obezbeđivavnje neophodnih fizičkih, društvenih i digitalnih infrastruktura.
 
Krajnji cilj principa ekonomske demokratije jeste uspostavljanje procesa koji će omogućiti bolje zadovoljenje difuznih potreba jednog društva kroz demokratizaciju ekonomske sfere putem uključivanja u proces planiranja i donošenja odluka svih onih na koje se posledice odluka odnose.
 
  
 
|style="font-size:90%; padding:10px 10px; background: #F4FDF6; border: 0px solid black;padding-left:1em;padding-right:0.5em;" width="33%" align="left"|  
 
|style="font-size:90%; padding:10px 10px; background: #F4FDF6; border: 0px solid black;padding-left:1em;padding-right:0.5em;" width="33%" align="left"|  

Izmena na datum 17. decembar 2019. u 12:19


Wiki Ekonomska demokratija je nezavršena kolekcija tekstova koji predstavljaju, analiziraju i kritički razmatraju principe i načela, teorijske modele, politike kao i istorijske i postojeće prakse koje teže demokratizaciji ekonomije sa ciljem zadovoljavanja difuznih potreba jednog društva i unapređenja socio-ekonomskog statusa stanovništva, kao i šire političke demokratizacije.

Zašto ekonomska demokratija? Imajući u vidu da se politička moć bazira na ekonomskoj, za uspostavljanje demokratskog društva neophodna je ravnopravnija raspodela ekonomske moći. Analizirajući principe, modele i prakse ekonomske demokratije, želimo da predstavimo i rasvetlimo alternative postojećem kapitalističkom ekonomskom i društvenom uređenju, i zagovaramo njihovu primenu kao način da se poboljšaju socio-ekonomski uslovi života u Srbiji.

Zašto wiki format? Budući da je Wiki Ekonomska demokratija nastao kao inicijativa platforme zajedničko.org, bilo nam je važno da način proizvodnje ovog znanja, kao i format u kom se on prezentuje takođe predstavljaju vid zajedničkog dobra. U tom smislu, enciklopedija je koncipirana kao znanje kolektivno koje su kolektivno proizveli članovi i članice ove platforme, zajedno sa saradnicima, ali je i otvoren magacin znanja o ekonomskoj demokratiji i svim temama koje se mogu dovesti u vezu sa njom. Kako postojeći tekstovi ni izbliza ne iscrpljuju okvir ekonomske demokratije, pozivamo sve zainteresovano da kontinuirano preispituju, dopunjuju i menjaju ovaj sadržaj. Radi lakšeg navigiranja kroz sadržaj, teme su grupisane u dve međusobno povezane grupe: Principi – koji se odnose na osnovna načela, vrednosti, ciljeve, kao i teorijsku pozadinu ekonomske demokratije; i Modeli i prakse – koje analaziraju predloge modela i politika, kao i iskustva praksi koje se vode načelima ekonomske demokratije. Kako bude rastao, wiki će, nadamo se, dobijati i nove grupacije tema.

Ekonomska demokratija

Ekonomska demokratija predstavlja set principa čiji je zajednički cilj postizanje jednake raspodele ekonomske, a time i političke moći u društvu. Kao koncept, ona je usmerena na kritiku savremenih odnosa proizvodnje u kapitalizmu kao suštinski nedemokratskih sve dok se demokratija zadržava u nominalno političkoj ravni. Pošto se politička moć bazira na ekonomskoj, za postizanje suštinske demokratije neophodna je ravnopravnika distribucija ekonomske moći.

Krajnji cilj principa ekonomske demokratije jeste uspostavljanje procesa koji će omogućiti bolje zadovoljenje difuznih potreba jednog društva kroz demokratizaciju ekonomske sfere putem uključivanja u proces planiranja i donošenja odluka svih onih na koje se posledice odluka odnose.

Principi ekonomske demokratije

Ekonomska demokratija podrazumeva prebacivanje moći odlučivanja u ekonomskoj sferi društvene reprodukcije sa vlasnika privatne svojine na šire društvene grupe. Učešće je omogućeno na bazi različitih oblika kolektivnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, prirodnim bogatstvima i infrastrukturom, kojima se upravlja u korist svih članova društva/zajednice. Ovo je osnova za uspostavljanje principa participativne demokratije koji podrazumeva oblik demokratije u kome se odluke donose uz učešće svih onih kojih se posledice tih odluka tiču. Preduslov za ravnopravno učešće predstavlja dekomodifikacija radne snage kojom se postiže određeni nivo nezavisnosti ljudske reprodukcije od tržišnog mehanizma tako što se osnovne potrebe (ishrana, stanovanje, zdravlje, obrazovanje) zadovoljavaju izvan tržišta. Kako bi se osiguralo efikasno zadovoljavanje različitih, često sukobljenih potreba zajedničko planiranje mora da uključi i princip ekonomske solidarnosti koji podrazumeva iznalaženje najefikasnije alokacije ograničenih resursa u skladu sa potrebama i interesima različitih društvenih aktera. Dodatno, neophodno je i poštovanje principa održivosti životne sredine koji podrazumeva odgovornu interakciju sa okolinom kako bi se izbeglo iscrpljivanje ili propadanje prirodnih resursa i omogućio dugoročni kvalitet životne sredine. Kako bi se obezbedilo što efikasnije funkcionisanje prethodnih principa neophodno je i unapređenje javne infrastrukture koja može omogućiti neometano funkcionisanje ekonomskog i političkog života zajednice kroz obezbeđivavnje neophodnih fizičkih, društvenih i digitalnih infrastruktura.

Modeli i prakse

Postoje brojni istorijski, ali i savremeni, modeli i prakse u kojima se pomenuti principi u okviru ekonomsme demokratije realizuju. Želeći da konkretizujemo šta znači ostvariti ekonomsku demokratiju, ovi modeli i prakse su kritički su analizirani i predstavljeni kao mogući pravci promišljanja i delovanja.