Razlika između izmena na stranici „Radničko akcionarstvo”
(Nova stranica: ==Definicija pojma==) |
|||
Red 1: | Red 1: | ||
==Definicija pojma== | ==Definicija pojma== | ||
+ | |||
+ | Radničko akcionarstvo predstavlja oblik svojine u kome zaposleni imaju vlasništvo ili udeo u vlasništvu nad akcijama firme u kojoj su zaposleni. U zavisnosti od toga da li akcije imaju svi ili samo deo zaposlenih, moguće je razlikovati inkluzivne i zatvorene modele radničkog akcionarstva. Takođe, postoje modeli koji omogućavaju zaposlenima da direktno, sopstvenim ulaganjem, kupuju akcije i modeli gde kupovinu finansira poslodavac, kao i modeli gde zaposleni vlasništvo nad akcijama stiču odmah i oni gde se je potrebno da prđođe određen vremenski period pre nego zaposleni steknu pravo vlasništva. Vlasništvo nad akcijama omogućava zaposlenima da u učestvuju u donošenju odluka u pogledu raspodele profita i kontroli nad upravom kompanije. Ipak, za razliku od drugih oblika (kolektivnog) vlasništva, kao što su na primer radničke zadruge, gde je vlasništvo neodvojivo od prava da se učestvuje u odlučivanju, u slučaju radničkog akcionarstva stepen učešća zaposlenih u odlučivanju zavisi od modela akcionarstva koji kompanija usvoji. |
Izmena na datum 14. decembar 2020. u 12:21
Definicija pojma
Radničko akcionarstvo predstavlja oblik svojine u kome zaposleni imaju vlasništvo ili udeo u vlasništvu nad akcijama firme u kojoj su zaposleni. U zavisnosti od toga da li akcije imaju svi ili samo deo zaposlenih, moguće je razlikovati inkluzivne i zatvorene modele radničkog akcionarstva. Takođe, postoje modeli koji omogućavaju zaposlenima da direktno, sopstvenim ulaganjem, kupuju akcije i modeli gde kupovinu finansira poslodavac, kao i modeli gde zaposleni vlasništvo nad akcijama stiču odmah i oni gde se je potrebno da prđođe određen vremenski period pre nego zaposleni steknu pravo vlasništva. Vlasništvo nad akcijama omogućava zaposlenima da u učestvuju u donošenju odluka u pogledu raspodele profita i kontroli nad upravom kompanije. Ipak, za razliku od drugih oblika (kolektivnog) vlasništva, kao što su na primer radničke zadruge, gde je vlasništvo neodvojivo od prava da se učestvuje u odlučivanju, u slučaju radničkog akcionarstva stepen učešća zaposlenih u odlučivanju zavisi od modela akcionarstva koji kompanija usvoji.