MediaWiki API result

{
    "batchcomplete": "",
    "continue": {
        "gapcontinue": "Socijalizacija_reproduktivnog_rada",
        "continue": "gapcontinue||"
    },
    "warnings": {
        "main": {
            "*": "Subscribe to the mediawiki-api-announce mailing list at <https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/mediawiki-api-announce> for notice of API deprecations and breaking changes."
        },
        "revisions": {
            "*": "Because \"rvslots\" was not specified, a legacy format has been used for the output. This format is deprecated, and in the future the new format will always be used."
        }
    },
    "query": {
        "pages": {
            "36": {
                "pageid": 36,
                "ns": 0,
                "title": "Samoupravljanje (SFRJ)",
                "revisions": [
                    {
                        "contentformat": "text/x-wiki",
                        "contentmodel": "wikitext",
                        "*": "==Definicija pojma==\n\nRadni\u010dko samoupravljanje u socijalizmu ili samoupravni socijalizam predstavlja specifi\u010dni model real-socijalisti\u010dkog dru\u0161tva koji je postojao u Jugoslaviji u periodu od 1950. godine pa do zvani\u010dnog ukidanja samoupravljanja 1989. godine. Posredstvom radni\u010dkih samoupravnih organizacija, svojina nad sredstvima za proizvodnju stavljena je implicitno na raspolaganje celokupnom dru\u0161tvu. Kao oblik [[Participativno upravljanje|participativnog upravljanja]], samoupravljanje u Jugoslaviji je omogu\u0107ilo da kroz sistem organa, radnici u\u010destvuju u odlu\u010divanju pre svega o distribuciji prihoda od proizvodnje tzv. \u201csocijalisti\u010dke akumulacije\u201d <ref>Radenkovi\u0107, Ivan i Solar, Maja (2018) \"Od njive preko socijalisti\u010dke industrijalizacije do trpeze i dru\u0161tvenog \u017eivota\" u: Kne\u017eevi\u0107, Vida i Mileti\u0107, Marko (ur.) [https://www.czkd.org/meta-content/uploads/2018/06/Publikacija-Gradove-smo-vam-podigli.pdf ''Gradove smo vam podigli'']. Beograd: CZKD</ref>. \n\nNeuspeh jugoslovenskog eskperimenta samoupravljanja i raspad zemlje kroz ratove \u201890-tih godina, uticali su na to da se u velikoj meri ovaj model diskredituje. Me\u0111utim, razvoj antikapitalisti\u010dkog pokreta i uspesi politi\u010dkih stranaka sa anti-neoliberalnim programima, vra\u0107aju alternative u raspravu. Upravo je u tom kontekstu prou\u010davanje jugoslovnsekog samoupravlajnja dobilo ponovo na zna\u010daju. <ref>Unkovski-Korica, Vladimir (2015) \u201cSamoupravljanje, razvoj i dug: uspon i pad \u2018jugoslovenskog eksperimenta\u2019\u201d u: Horvat, Sre\u0107ko i \u0160tiks, Igor (ur.) Dobrodo\u0161li u pustinju postsocijalizma. Zagreb: Fraktura.</ref>\n\n==Teorijska geneza i kratka istorija==\n\nNakon razlaza sa Sovjetskim Svezom 1948. godine, socijalisti\u010dka Jugoslavija je bila politi\u010dki distancirana i od kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161nog sistema Zapada, ali i od isto\u010dnog dr\u017eavnog socijalizma. U takvoj poziciji, Jugoslavija je razvijala specifi\u010dan model socijalisti\u010dkog sistema koji se zasnivao na dve povezane, a danas izuzetno aktuelne komponente u kontekstu zajedni\u010dkih dobara. To su [[Kolektivna svojina|dru\u0161tvena svojina]] (koja dakle nije javna ni privatna) i radni\u010dko samoupravljanje. ''Osnovni zakon o upravljanju dr\u017eavnim privrednim preduze\u0107ima i vi\u0161im privrednim udru\u017eenjima od strane radnih kolektiva'' 1950. godine smatra se trenutkom institucionalizacije ovog modela, \u010diji su glavni tvorci Edvard Kardelj i Milovan \u0110ilas. \n\nInspirisani narodnim odborima koji su predstavljali osnovne organizacione \u0107elije za vreme Drugog svetskog rata, samoupravni socijalizam je bio poku\u0161aj da se uspostavi direktna demokratija i u politi\u010dkom i u ekonomskom \u017eivotu. Zakon iz 1950. godine rezultirao je osnivanjem ''radni\u010dkih saveta'' u svim ve\u0107im preduze\u0107ima, premda su ona tada jo\u0161 uvek bila ograni\u010dena centralnim planskim sistemom <ref> Toma\u0161evi\u0107, T. et. al. (2018) [http://ipe.hr/wp-content/uploads/2018/04/IPE_COMMONS_ENG_web.pdf ''Commons in the South East Europe'']. Zagreb: IPE</ref>. Ustav iz 1953. godine je definitivno potvrdio da je radni\u010dko samoupravljanje, zajedno sa dru\u0161tvenim vlasni\u0161tvom nad sredstvima za prizvodnju zvani\u010dna dr\u017eavna orijentacija. Ono je trebalo da podrazumeva, kako navodi Branko Horvat <ref>Horvat, Branko (1989) ''ABC Jugoslavenskog socijalizma''. Zagreb: Globus.</ref>, samostalno dono\u0161enje svih osnovnih privrednih odluka: odluka o proizvodnji, kupoprodaji i finansijama, transakcijama sa inostranstvom, formiranju cene, investicijama, zapo\u0161ljavanju, imenovanju poslovodnih organa, raspodeli dohotka i internoj organizaciji. Uz to, praksa organizovanja omladinskih akcija koja je bila karakteristi\u010dna za ve\u0107e javne investicije (poput puteva ili stambenih zgrada) potvr\u0111ivala je ideju da se dru\u0161tvo zajedni\u010dki gradilo, te da je \u010ditava infrastruktura zajedni\u010dka, odnosno dru\u0161tvena. \n\nPrincip samoupravljanja, nakon promene Ustava, nije vi\u0161e samo uklju\u010divo preduze\u0107a, ve\u0107 je primenjivan kao sistem participativnog upravljanja u svim ne-ekonomskim sektorima, poput kulture, nauke, zdravstva, obrazovanja, stanovanja i dr. <ref>Kirn, Gal (2014) \u201cA Few Notes on the History of Social Ownership in the Spheres of Culture and Film in Socialist Yugoslavia from 60s to the 70s\u201d. ''Etnolo\u0161ka tribina'' 37:44, 109-123.</ref>. Iako je ovo nesumnjivo uvelo decentralizaciju ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i, radnici ''de facto'' nisu dobili mogu\u0107nost da zaista odlu\u010duju o najva\u017enijim odlukama preduze\u0107a u kom su radili. Ovo je bio rezultat jo\u0161 uvek prisutnih ograni\u010davaju\u0107ih faktora poput centralne planske ekonomije, ali i mo\u0107i koju je uprava preduze\u0107a u\u017eivala.\n\nUstav iz 1963. godine, jo\u0161 jednom je potvrdio da su upravo samoupravljanje i dru\u0161tvena svojina primarne vrednosti u svim aspektima dru\u0161tva. Me\u0111utim, ve\u0107 1965. godine, kako bi re\u0161ila ekonomske probleme koji su proizlazili iz centralno-planske ekonomije, Jugoslavija je uvela reforme koje su zna\u010dile uvo\u0111enje tr\u017ei\u0161nih mehanizama, kreiraju\u0107i tzv. ''tr\u017ei\u0161ni socijalizam''. Uvo\u0111enje principa konkurencije me\u0111u samoupravna preduze\u0107a (pri \u010demu je onda i prihod radnika dovo\u0111en direktno u vezu sa profitom preduze\u0107a) proizveo je i pove\u0107anu neravnopravnost - izme\u0111u preduze\u0107a unutar iste industrije, izme\u0111u razli\u010ditih industrija, a onda i \u010ditavih regiona <ref>Lebovic, Majkl. [http://www.princip.info/2014/05/03/pouke-jugoslovenskog-samoupravljanja/# \u201cPouke jugoslovneskog samoupravljanja\u201d]</ref>. \u010cak iako su preduze\u0107a nakon ovih reformi dobila ve\u0107u autonomiju u odlu\u010divanju, to je pre zna\u010dilo da je efekat centralnog planiranja smanjen, nego \u0161to je zaista uloga radnika u samoupravljanju pove\u0107ana. \n\nU cilju daljeg unapre\u0111enja sistema, a kao reakcija na negativne rezultate prethodnih reformi, Ustavom iz 1974. godine je uvedena nova samoupravna jedinica - osnovna organizacija udru\u017eenog rada (OOUR) - u kojoj se odlu\u010divalo direktnom demokratijom. Zakonom o udru\u017eenom radu iz 1976. godine, sva preduze\u0107a su razbijena na OOUR-ove, kako bi bila pove\u0107ana njihova produktivnost, kontrola radnika, efikanost u upravljanju i koordinacija ekonomskih aktivnosti <ref> Toma\u0161evi\u0107, T. et. al. (2018) [http://ipe.hr/wp-content/uploads/2018/04/IPE_COMMONS_ENG_web.pdf ''Commons in the South East Europe'']. Zagreb: IPE</ref>. Ipak, ideja kompetitivnosti je ugro\u017eavala saradnju izme\u0111u razli\u010ditih samoupravnih jedinica, \u0161to je vodilo lo\u0161ijem stanju sistema. Ekonomski problemi, proizvedeni kombinovanjem suprotsavljenih ekonomskih sistema tr\u017ei\u0161ta, centralne planske ekonomije i samoupravljanja, poput uve\u0107ane nejednakosti i rastu\u0107e nezaposlenosti, samo su se intenzivirali usled spoljnih uticaja i nametanja mera \u0161tednje ve\u0107 po\u010detkom 80-tih godina. Ovakvo slabljenje celokupnog ekonomskog sistema pratio je i rast socijalnog nezadovoljstva i nacionalisti\u010dkih narativa koji su se gradili na regionalnoj nejednkoasti. Kraj sistema samoupravljanja, proglasio je 1989. godine Ante Markovi\u0107, tada\u0161nji predsednik Saveznog izvr\u0161nog ve\u0107a, kao \u201cneracionalne podele rada i produktivnosti\u201d <ref>Susan Woodward u Matkovi\u0107, Aleksandar (2018) \u201cDru\u0161tvena svojina\u201d u: Matkovi\u0107, A. (ur.) ''Zajedni\u010dka dobra i granice kapitalizma''. Beograd: Platforma za praksu i teoriju zajedni\u010dkih dobara.</ref>.\n\n==Kriti\u010dki osvrt==\n\nBrojne su kritike na levici da samoupravljanje kao emancipatorska praksa nije za\u017eivelo u Jugoslaviji, odnosno da samoupravljanje kakvo je postojalo u Jugoslaviji nije bilo radni\u010dko upravljanje nad sredstvima proizvodnje, ve\u0107, naprotiv, upravljanje radni\u0161tvom od strane partijske dr\u017eave. Me\u0111utim, uz validne argumente koji se u velikoj meri odnose na probleme u primenjivanju, kao i odluku o uvo\u0111enju tr\u017ei\u0161nih elemenata u sistem socijalisti\u010dke ekonomije<ref>Za detaljniji uvid u to na koje sve na\u010dine je uvo\u0111enje tr\u017ei\u0161nih principa uticalo na samoupravni socijalizam, videti: Unkovski-Korica, Vladimir (2015) \u201cSamoupravljanje, razvoj i dug: uspon i pad \u2018jugoslovenskog eksperimenta\u2019\u201d u: Horvat, Sre\u0107ko i \u0160tiks, Igor (ur.) ''Dobrodo\u0161li u pustinju postsocijalizma''. Zagreb: Fraktura.</ref>, ovaj je model nesumnjivo relevantan (zajedno sa njegovim manjkavostima) za svako prou\u010davanje [[Zajedni\u010dka dobra|zajedni\u010dkih dobara]] danas i promi\u0161ljanje modela proizvodnje, organizovanja i upravljanja naspram kapitalizmu.\n\n==Lokalna kontekstualizacija==\n\nNakon ratova 90-tih i raspada Jugoslavije, pojedina\u010dne dr\u017eave koje su iz tog procesa proiza\u0161le, bile su re\u0161ene da krenu putem urbzane restauracije kapitalisti\u010dkog sistema, ne samo kroz intenzivnu privatizaciju javnih resursa, ve\u0107 i kroz stigmatizaciju prethodnog ekonomskog i politi\u010dkog sistema. Kroz svoje nove ustave i zakonodavne okvire, nove su dr\u017eave proglasile privatno vlasni\u0161tvo kao novu dru\u0161tvenu vrednost. Osim \u0161to je dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo ukinuto, te je ono \u0161to je bilo zajedni\u010dko ili kolektivno, postalo dr\u017eavno, a nakon toga, velikim delom, kroz procese privatizacije, i privatno. \n\nOvim se privatizacija u post-socijalisti\u010dkim dru\u0161tvima mo\u017ee razumeti i kao nova ''prvobitna akumulacija'' ili, kako Dejvid Harvi [David Harvey] <ref>Harvey, David (2013) Kratka povijest neoliberalizma. Zagreb: VBZ.</ref> navodi \u201cakumulacija kroz razvla\u0161\u0107ivanje\u201d (''accumulation by disposession''), koncentri\u0161u\u0107i kapital i sredstva za proizvodnju u rukama veoma malog broja ljudi koji su povezani sa politi\u010dkim elitama. Uz to, neoliberalne mere \u0161tednje, nametnute od strane me\u0111unarodnih finansijskih institucija, dodatno su intenzivirale socijalne nejednakosti, kao i korupciju u redovima vlasti. Nemo\u0107 da se dr\u017eava izbavi iz dugova, stalno iznova zahteva nove privatizacije i ogra\u0111ivanje javnih dobara i usluga. Kako bi sve ove procese provela, vlada koristi netrasnparnetne procedure, suspenzuju\u0107i demokratske principe i prave\u0107i sve ve\u0107i jaz izme\u0111u gra\u0111ana i vlasti.\n\nU ovakom kontekstu, potraga za alternativama koje bi radikalnije promenile postoje\u0107e strukturne politi\u010dke i ekonomske uzroke nejednakosti i nezadovoljstva, ponovo su fokus vratile na iskustvo samoupravljanja, kriti\u010dki preispituju\u0107i njegov potencijal u okviru teorije i prakse zasnovanih na principima [[Zajedni\u010dka dobra|zajedni\u010dkih dobara]]. U \u017eelji da uspostave semi-autonomne prostore druga\u010dijih dru\u0161tvenih i proizvodnih odnosa, mnoge inicijative su svoje prakse zasnovale na principima kolektivnog odlu\u010divanja i svojine nad proizvedenim resursima. \n\nJedan od najuspe\u0161nijih primera samoupravne organizacije u Srbiji danas, predstavlja [https://kcmagacin.org/ kulturni centar Magacin] u Beogradu. Otvoren 2007. godine u prostoru biv\u0161eg skladi\u0161a velikog dr\u017eavnog proeduze\u0107a Nolit, Magacin ve\u0107 12 godina ima prakti\u010dno neregulisan pravni status zbog obe\u0107ane, ali neispunjene formalizacija nekog oblika [[Javno-javno partnerstvo|javno-civilnog partnerstva]], po kome bi ovaj neikori\u0161\u0107eni javni prostor bio u potpunosti prepu\u0161ten nezavisnoj kutlurnoj sceni. Nakon razli\u010ditih poku\u0161aja, Magacin je od 2014. godine uspeo da u kontinuitetu koristi prostor i uspostavi samoupravni sistem kojim se prostor koristi, odr\u017eava i unapre\u0111uje. Ovaj je primer u velikoj meri pokrenuo sli\u010dne inicijative koje svoje funkcionisanje zasnivaju na principu samoupravljanja, poput [https://www.facebook.com/samoobrazovni/ Samoobrazovnog univerziteta \u201cSvetozar Markovi\u0107\u201d], dru\u0161tvenog centra NNK, itd. \n\nIako se model samoupravljanja uglavnom zadr\u017eava u okvirima pojedina\u010dnih manjih zajednica, za razliku od jugoslovneskog modela koji je uspeo, bar nominalno, da taj princip primeni na celokupni politi\u010dki i ekonomski sistem, odr\u017eivo funkcionisanje ovih praksi pokazuje kako je i danas sasvim mogu\u0107e misliti alternative kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu, uprkos preplavljuju\u0107em narativu da ih nema.<ref>Za analizu \u201cnema alternative\u201d paradigme, mo\u017ee biti korisno je pogledati knjigu Capitalist Realism Marka Fi\u0161era [Mark Fisher]</ref>\n\n==Komparativna perspektiva==\n \nSamoupravni jugoslovenski model predstavlja zna\u010dajnu referencu za brojne poku\u0161aje unutar anarhisti\u010dkih i socijalist\u010dkih krugova da osmisle alternativne modele politi\u010dke i ekomonske organiacije dru\u0161tva. Majkl Albert [Michael Albert] i Robin Hahnel [Robin Hahnel], tako \u010desto pominju upravo jugoslovensko iskustvo, pri\u010daju\u0107i o sopstvenom modelu participativne planske ekonomije - tzv. [[Participativna ekonomija (ParEkon)|ParEkon modelu]]. On se zasniva upravo na saradnji izme\u0111u prozvo\u0111va\u010da - radni\u010dkih saveta i potro\u0161a\u010da - potro\u0161a\u010dki saveti, koji potom kroz pregovaranje uspostavljaju konsenzus u vezi sa planom prozivodnje i distribucije. \n\nTako\u0111e, brojne su prakse [[Zadrugarstvo i mutualizam|zadrugarstva]] i samoorganizovanih zajednica koje \u010duvaju iskustvo radni\u010dkog samoupravljanja i primenjuju ih na razli\u010dite aspekte funkcionisanja zajednice.\n\n==Napomene i reference==\n\n<references />\n\n==Dodatna literatura=="
                    }
                ]
            },
            "21": {
                "pageid": 21,
                "ns": 0,
                "title": "Sindikati",
                "revisions": [
                    {
                        "contentformat": "text/x-wiki",
                        "contentmodel": "wikitext",
                        "*": "==Definicija pojma==\nSindikati su udru\u017eenja radnika \u010dija je osnovna funkcija predstavljanje interesa rada: sindikati zastupaju interese zaposlenih u odnosu na poslodavce u svim pravnim pitanjima koja proisto\u010du iz kolektivnih ugovora,u \u010dijem pisanju tako\u0111e i u\u010destvuju, i kojima se reguli\u0161e visina plata, radni sati, uslovi rada, doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje itd. Kolektivno pregovaranje se odvija na nivou pojedina\u010dnog poslodavca, na grupnom/granskom i na nivou dr\u017eave. <ref>Reljanovi\u0107, M. (2019c) ''Alternativno radno zakonodavstvo'', Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe i Centar za dostojanstven rad\n</ref>\nSindikati doprinose stvaranju dostojanstvenog radnog okru\u017eenja i unapre\u0111enju radnih uslova, a mogu i da uti\u010du na kreiranje regulatornog okvira kojim se uspostavlja kontrola nad interesima kapital, a koji idu na \u0161tetu radnika. Sindikalno udru\u017eivanje pozitivno uti\u010de na [[Dekomodifikacija radne snage|dekomodifikaciju rada]] utoliko \u0161to radnici dobijaju pregovora\u010dku mo\u0107 u odnosu na vlasnike preduze\u0107a sa jedne strane (kolektivno pregovaranje sa poslodavcem) i u odnosu dr\u017eavu (u\u010de\u0161\u0107em u kreiranju javnih politika) sa drug. Insistiranjem na  regulaciji radnih i socijalnih politika sindikalne organizacije vr\u0161e pritisak na dr\u017eavu da javnim politikama ograni\u010di eksploataciju radnika i tretiranje rada kao robe.\n\n==Teorijska geneza i kratka istorija==\nIdeja udru\u017eivanja radnika putem sindikata u praksi je  za\u017eivela zahvaljuju\u0107i promeni politi\u010dke klime u drugoj polovini devetnaestog veka. Ovaj period predstavlja prekretnicu u politi\u010dkoj artikulaciji radikalnih socijalnih zahteva inspirisanih revolucionarnim de\u0161avanjima u Evropi 1848. godine.  Za razliku od revolucionarnog liberalizma, levi radikalizam koji sve vi\u0161e dobija na zna\u010daju nakon 1848.godine ukazuje da politi\u010dka transformacija treba da bude pra\u0107ena i socijalnom i ekonomskom treansformacijom s obzirom da su ekonomska i politi\u010dka sfera nedovojive, stavljaju\u0107i radnike u centar borbe za promenu dru\u0161tva.<ref>Wallerstein, I. (2014)\u201cAntisystemic Movements, Yesterday and Today\u201d. https://www.researchgate.net/publication/290135245_Antisystemic_Movements_Yesterday_and_Today</ref> U Velikoj Britaniji sindikati su legalizovani 1872. godine, a u Nema\u010dkoj 1879. nakon \u0161to su ukinuti Bizmarkovi konzervativni, antisocijalni zakoni, dok su u Francuskoj sinidikati bili ilegalni sve do 1884. godine.\nU periodu nakon Prvog svetskog rata sindikati postaju glavni akteri u socijalnom dijalogu, naro\u010dito u Americi zahvaljuju\u0107i politikama New Deal-a, dok u Evropi njihova uloga naro\u010dito ja\u010da sa razvojem dr\u017eave blagostanja u periodu posle Drugog svetskog rata. Krajem 70-ih godina 20.veka menja se i odnos na relaciji \u201cdr\u017eava-kapital-rad\u201d. Neoliberalna globalizacija koju u ekonomskoj sferi karakteri\u0161e globalna integracija tr\u017ei\u0161ta, decentralizacija proizvodnje i brisanje dr\u017eavnih/politi\u010dkih granica mobilnosti kapitala, rast globalne tr\u017ei\u0161ne konkurencije i formiranje globalnog tr\u017ei\u0161ta rada, kao i nastojanje da se smanje tro\u0161kovi proizvodnje autsorsovanjem proizvodnje u zemlje sa jeftinom radnom snagom posledi\u010dno je uticala i na slabljenje sindikata. Kraj dr\u017eave blagostanja koja je osiguravala politi\u010dki okvir za nesmetano funkcionisanje ekonomije bazirane na masovnoj proizvodnji (i potro\u0161nji) i jakoj ulozi dr\u017eave u ekonomskoj sferi uticao je i na poziciju sindikata, \u010dije \u010dlanstvo se osipa i \u010dija funkcija u za\u0161titi interesa zaposlenih sve vi\u0161e slabi. Kao posledica ovih makroekonomksih promena sve je izra\u017eenija i tendencija ka porastu nestandardnih/atipi\u010dnih oblika rada - imperatiiv opstanka na tr\u017ei\u0161tu i porast globalne tr\u017ei\u0161ne konkurencije uti\u010de na rast nesigurnih, kratkoro\u010dnih i fleksibilnih oblika zapo\u0161ljavanja kao na\u010dina da se smanje tro\u0161kovi proizvodnje. Ovaj proces pra\u0107en je erozijom mehanizama socijalne sigurnosti i procesom slabljenja organizacija udru\u017eenog rada koju Gaj Stending [Guy Standing] opisuje kao prekarizaciju reprezentacije. <ref>Kallberg, Arne L. (2009) \u201cPrecarious Work, Insecure Workers: Employment Relations in Transition\u201d, ''American Sociological Review'' https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/000312240907400101\n</ref>\nPrekarizacija shva\u0107ena kao neizvesnosti zaposlenja i radnog mesta  se mo\u017ee smatrati jednim od uzroka krize reprezentacije do koje  dolazi zato \u0161to mali broj zaposlenih ostaje vezan za jednog poslodavca u du\u017eem vremenskom periodu zbog \u010dega opada i interesovanje za \u010dlanstvo u sindikatima. Fleksibilizacija radnih odnosa koja se ogleda u porastu privremenih, povremeni i honorarnih poslova koji se reguli\u0161u van standardnih radnih ugovora (ugovor na neodre\u0111eno i sa punim radnim vremenom), kao i rast broja samozaposlenih radnika dodatno slabe poziciju sindikata s obzirom da su se oni pokazali dosta neve\u0161ti/nespremni da odgovore na potrebe ove grupe radnika. \nDodatni faktor predstavlja promena samih radnih procesa i radnih odnosa: u postfordisti\u010dkoj eri evidentan je rast broja zaposlenih u uslu\u017enim delatnostima \u0161to tako\u0111e predstavlja izazov za sindikate \u010diji programi su i dalje prete\u017eno vezani za politike bazirane na industrijskoj proizvodnji. \nKona\u010dno, uticaj novih tehnologija na radne procese dovodi u pitanje efikasnost sindikalnih politika da pru\u017ee odgovore na izazove rastu\u0107e digitalizacije koja se izme\u0111u ostalog o\u010ditava kroz rast broja zaposlenih putem onlline platformi. Platformski radnici imaju status samozaposlenih/nezvisnih preduzetnika (engl. ''self-employed/independent contractors'') koji implicira da platforma nije poslodavac nego da pojedinci (radnici) koji koriste platformu kao posrednika u pru\u017eanju usluga klijentima, i da rade direktno za tr\u017ei\u0161te, \u0161to firmu naru\u010dioca (kupca proizvoda i usluga) oslobo\u0111a obaveza  koje proisti\u010du iz radnog zakonodavstva.<ref>Cherry,Miriam A.(2013)\u201cCyber Commodification\u201d,''Maryland Law Review'', Vol 72, Issue 2 (381-451) </ref> Ovo se odnosi i na  kolektivna radna prava, pre svega na mogu\u0107nost sindikalnog udru\u017eivanja, imaju\u0107i u vidu da je retkost da nacionalno radno zakonodavstvo va\u017ei i za platformske radnike s obzirom da su platforme prete\u017eno registrovane u inostranstvu i da je \u010dlanstvo u sindikatima mahom rezervisano za zaposlene putem standardnih radnih ugovora. Formalno slobodni od subordinacije i ekonomske zavisnosti od jednog poslodavca, \u0161to su dve osnovne karakteristike konvencionalnog/standardnog radnog odnosa, ali u praksi ekonomski zavisni od malog broja klijenata i pravno neza\u0161ti\u0107eni, takozvani platformski radnici predstavljaju grupu koja je u izuzetno prekarnom polo\u017eaju, a za koju dr\u017eava i sindikati jo\u0161 uvek tra\u017ee na\u010dine kako da je uklju\u010de u sistem kolektivnog pregovaranja. \n\n==Kriti\u010dki osvrt==\n\nImaju\u0107i u vidu da globalni kapital skoro da ne poznaje dr\u017eavne granice, decentralizciju proizvodnje karakteristi\u010dnu za postfordisti\u010dku eru, rast nezaposlenosti, masovna otpu\u0161tanja i rastu\u0107u prekarizaciju kojom se teret socijalnih izdataka prenosi sa poslodavaca na radnike, opravdano se postavlja pitanje kako bi trebalo da izgleda efektivna sindikalna strategija u 21.veku. Sve ve\u0107a fleksibilizacija odnosa izme\u0111u poslodavaca i zaposlenih koja se ogleda u porastu nestandardnih/atipi\u010dnih formi zapo\u0161ljavanja u kojima zaposleni nisu vezani za jednog poslodavca, stavlja sindikate pred ozbiljan izazov s obzirom da su sindikalne politike i dalje prete\u017eno usmerene na tradicionalne (standardne) oblike zapo\u0161ljavanja. \u0160tavi\u0161e, one  su fokusirane na nacionalne okvire, \u010dime se zanemaruje \u010dinjenica da globalno tr\u017ei\u0161te rada u velikoj meri uti\u010de na uslove i cene rada u lokalnom kontekstu. Ovo je mo\u017eda najevidentnje u slu\u010daju platformskih radnika koji rade za poslodavce \u010dije poslovanje nije regulisano nacionalnim zakonodavstvom zbog \u010dega su uskra\u0107eni za mogu\u0107nost kolektivnog pregovaranja o uslovima i ceni rada, kao i za druga prava koja proizilaze iz radnog i socijalnog zakonodavstva. \nKao dodatni razlog slabljenja sindikata \u010desto se navodi i ja\u010danje identitetske politike koja marginalizuje zna\u010daj klasne pripadnosti, a sve je o\u010diglednije i \u201cusvajanje neoliberlalnog etosa\u201d koji odlikuje individualisti\u010dki odnos prema radu i slabljenje solidarnosti me\u0111u radnicima. <ref>Gindin,S. (2015) ''Ponovno promi\u0161ljanje sindikata - mapiranje socijalizma''. Beograd: Centar za politike Emancipacije</ref> <ref>Kallberg, Arne L. (2009) \u201cPrecarious Work, Insecure Workers: Employment Relations in Transition\u201d, ''American Sociological Review'' https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/000312240907400101</ref> Upravo zbog toga kao jedan od klju\u010dnih izazova sa kojima se levo orijentisani akteri suo\u010davaju predstavlja potreba za iznala\u017eenjem na\u010dina za udru\u017eeno delovanje razli\u010ditih dru\u0161tvenih pokreta i organizacija udru\u017eenog rada. Teoreti\u010darka i aktivistkinja Naomi Klajn [Naomi Klein] koristi termin \u201caktivisti\u010dka sinergija\u201d (engl. ''activist sinergy'') kako bi ukazala na nu\u017enost saradnje razli\u010ditih dru\u0161tvenih pokreta i radni\u010dkih organizacija kao nu\u017enu strategiju otpora globalnom kapitalizmu, isti\u010du\u0107i borbu protiv privatizacije i komodifikacije [[Zajedni\u010dka dobra|zajedni\u010dkih dobara]] kao polaznu osnovu njihovog udru\u017eenog delovanja.<ref>Klein, N.(2001) \u201cReclaiming the Commons\u201d.  https://newleftreview.org/issues/II9/articles/naomi-klein-reclaiming-the-commons\n</ref> <ref>\u00a0Sli\u010d\u008dna argumentacija o nu\u017enosti izgradnje koalicija izme\u0111u dru\u0111tvenih pokreta i sinidkata primenjena na lokalni kontekst u Republici Srbiji mo\u017eee se na\u0107i kod M.B. Jad\u017ei\u0107a\nhttp://cpe.org.rs/osvrti/milos-bakovic-jadzic-sindikati-i-javni-sektor-s-onu-stranu-socijalnog-dijaloga-i-politickog-klijentelizma/\n</ref>\nRevitalizacija sindikata podrazumevala bi i prevazila\u017eenje partikularizma koji se ogleda u tome \u0161to sindikalna aktivnost i dalje prete\u017eno ostaje vezana za ekonomske probleme usko shva\u0107ene radni\u010dke klase, pri \u010demu se zanemaruje zna\u010daj sindikalnog delovanja koji bi bio u interesu \u0161ire zajednice. S tim u vezi neophodno je uklju\u010divanje sindikata u debatu o \u0161irim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim  problemima \u2013 van \u010disto ekonomskih i radnih okvira \u2013 sa jedne strane, i njihovo jasnije pozicioniranje u odnosu na sve ve\u0107i broj radnika i radnica anga\u017eovanih kroz nestandarnde/atipi\u010dne oblike rada kao i u odnosu na rastu\u0107i broj  platformskih radnika.\n\n==Lokalna kontekstualizacija==\n\nDelovanje sindikata u Republici Srbiji uslovljeno je kako globalnim procesima tako i lokalnim kontekstom uklju\u010duju\u0107i i na\u010din na koji je pravno regulisan njihov rad. Poslednje dve decenije Srbija se kao i ostatak zemalja u regionu nalazi se u fazi kapitalisti\u010dke tranzicije koja se ogleda u masovnim privatizacijama koje su pra\u0107ene deregulacijom i kontinuiranim umanjivanjem individualnih i kolektivnih radnih prava, a koja za posledicu ima slabljenje pregovara\u010dke pozicije organizacija udru\u017eenog rada u odnosu na kapital (u slu\u010daju Srbije prete\u017eno stranih investitora). Dodatni problem predstavlja osipanje \u010dlanstva i pad poverenja u sindikate me\u0111u samim radnicima koje se javlja usled rastu\u0107e birokratizacije i politizacije samih sindikata. Vrlo \u010desto sindikati predstavljaju produ\u017eenu ruku vladaju\u0107ih stranaka koje su u Srbiji dosledno sprovodile kapitalisti\u010dku agendu bez obzira na njihovu formalnu programsku i ideolo\u0161ku orijentaciju. Reljanovi\u0107, M. (2019a) \u201cDr\u017eava protiv sindikata\u201d. <ref>Reljanovi\u0107, M. (2019a) \u201cDr\u017eava protiv sindikata\u201d. https://pescanik.net/drzava-protiv-sindikata/ </ref> <ref>Reljanovi\u0107, M. (2019b) \u201cKo se boji sindikata jo\u0161 https://pescanik.net/ko-se-boji-sindikata-jos/</ref> <ref>Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107, M. (2015) \u201cSindikati i javni sektor - s onu stranu socijalnog dijaloga i poliit\u010dkog klijentelizma.http://cpe.org.rs/osvrti/milos-bakovic-jadzic-sindikati-i-javni-sektor-s-onu-stranu-socijalnog-dijaloga-i-politickog-klijentelizma/ </ref>\n \nPostoje\u0107a regulativa u Republici u Srbiji tako\u0111e ne ide na ruku ja\u010danju sindikata, pre svega imaju\u0107i u vidu dug i administrativno zahtevan proces registracije sindikata koji deluje obeshrabruju\u0107e na pokretanje inicijative za osnivanje sindikata. Problem predstavlja i to \u0161to su granski i republi\u010dki sindikati fakti\u010dki u boljoj poziciji u odnosu na sindikate na nivou pojedina\u010dnog poslodavca,s obzirom da je u drugom slu\u010daju osnovanje sindikata uslovljeno saglasno\u0161\u0107u poslodavaca. Iako su odluka poslodavaca podlo\u017ene kontroli od strane Odbora za utvr\u0111ivanje reprezentativnosti, treba imati u uvidu da sama struktura ovog odbora predstavlja prepreku s obzirom da ga \u010dine \u0161est predstavnika vlade i unije poslodavaca i tri predstavnika sindikata. <ref>Reljanovi\u0107 M.(2019c) Alternativno radno zakonodavstvo, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe i Centar za dostojanstven rad</ref> Ote\u017eavaju\u0107u okolnost predstavlja i \u010dinjenica da je sindikalno udru\u017eivanje predvi\u0111eno samo za zaposlene u radnom odnosu (na osnovu ugovora o radu) i da radno anga\u017eovani van radnog odnosa kao ni sampozaposleni, honorarni i sezonski radnici i radnice, nevidljivi radnici i radnici na crno nemaju pristup sindikatima \u010dime se iz sindikalnog delokruga isklju\u010duje ogroman broj ljudi. \u0160tavi\u0161e, postoji i sve ve\u0107a potreba da se prona\u0111e na\u010din da se platformski radnici uklju\u010de u sistem kolektivnog pregovaranja s obzirom da digitalni rad predstavljaja rastu\u0107i sektor u Srbiji -  prema podacima Svetske banke iz 2015. godine, u donosu na druge evropske zemlje Srbija i Rumunija imaju najve\u0107i procenat radnika i radnica anga\u017eovanih putem digitalnih platformi  srazmerno ukupnom broju stanovnika. <ref>\u00a0Centar za istra\u017eiivanje javnih politika (2019) Gig ekonomijau Srbiji: ko su digitalni radnici i radnice iz Srbije i za\u0161to rade na globalnim platformama?\nhttps://www.publicpolicy.rs/files/CENTAR_Ko%20su%20digitalni%20radnici%20i%20radnice%20iz%20Srbije_Sazetak.pdf\n</ref>\n\n==Komparativna analiza==\n\nPrema Konvenciji 87 Me\u0111unarodne organizacije rada (MOR) koja se bavi pravom i slobodom sindikalnog organizovanja, svi radnici i radnice, nezavisno od vrste ugovora kojim se reguli\u0161e njihov radni anga\u017eman trebalo bi da imaju mogu\u0107nost sindikalnog organizovanja. Iako je usvojila ovu Konvenciju, Srbija i dalje nije preduzela prakti\u010dne korake koji bi omogu\u0107ili da se ovo pravo realizuje u praksi. <ref>Peji\u0107, I. (2019) \u201dFleksibilizacija rada zahteva transformaciju sindikata\u201d//www.masina.rs/?p=6983</ref> Iako komparativno gledano Srbija nije izuzetak po ovom pitanju, situacija u drugim zemljama se se ipak menja i to u korist radnika. Vlade Francuske, \u0160panije, Austrije i Belgije vremenom su usvojile dosta \u0161iru definiciju radnog odnosa tako da obuhvata i one oblike radnog anga\u017emana koji formalno ne impliciraju odnos subordinacije koji karakteri\u0161e standardne radne ugovore, ali koji stavljaju atipi\u010dne/nestandardne radnike u odnos ekonomske zavisnosti od nekoliko poslodavaca/nalogodavaca. Na ovaj na\u010din spektar individualnih i kolektivnih radnih prava, uklju\u010duju\u0107i pravo na sindikalno organozovanje, pro\u0161iren je i na samozaposlene iako u ve\u0107ini slu\u010dajeva oni ni dalje nisu u potpunosti izjedna\u010deni sa zaposlenima u konvencionalnom radnom odnosu.ref>Countouris, N., De Stefano,V. (2019) ''New trade union strategies for new forms of employment''. ETUC, Brussels\n</ref> Status platformskih radnika tako\u0111e je predmet brojnih polemika koje su doprinele promenama regulatornih okvira. \u0160panija predstavlja lidera u Evropi po ovom pitanju - u toku 2019 godine \u0161panski sudovi doneli su niz odluka u korist voza\u010da Delivera kojima se nala\u017ee promena njihovog statusa iz samozaposlenih radnika/ca u status zaposlenih \u010dime im je omogu\u0107en pristup pravima iz radnog i socijalnog zakonodavstva. <ref>\nAranguiz, A. (2019) \u201cSpain Spain \u00e0 l\u2019avant-garde on social protection for platform work?\u201d https://www.socialeurope.eu/spain-a-lavant-garde-on-social-protection-for-platform-work</ref> U maju 2018.godine predstavnici institucionalnog sindikata i nezavisnog udru\u017eenja radnika kompanije za dostavu hrane Sgnam-MyMenu iz Italije zaklju\u010dili su ugovor sa menad\u017ementom kompanije kojim se radnicima ove firme garantuje minimalna satnica, nadoknada za prekovremene sate, zdravstveno  i osiguranje u slu\u010daju nesre\u0107e. Nekoliko meseci kasnije isto se ponovilo u Danskoj, gde je platforma za posredovanje u pru\u017eanju usluga \u010di\u0161\u0107enja Hilfr.dk u\u0161la u kolektivni ugovor sa radni\u010dkim sindikatom 3F na osnovu kojeg korisnici platforme koji pru\u017eaju usluge i rade preko sto \u010dasova mogu da dobijaju status zaposlenih osim ukoliko odlu\u010de suprotno <ref>Aloisu, A. (2019) \u201cAt the table, not the menu: Non-standard workers and collective bargaining in the platform economy\u201dhttps://euideas.eui.eu/2019/06/25/at-the-table-not-on-the-menu-non-standard-workers-and-collective-bargaining-in-the-platform-economy/</ref> <ref>De Stefano, V (2018) \u201cCollective bargaining of platform workers: domestic work leads the way\u201d. http://regulatingforglobalization.com/2018/12/10/collective-bargaining-of-platform-workers-domestic-work-leads-the-way/</ref>\n\n\n==Napomene i reference==\n<references />"
                    }
                ]
            }
        }
    }
}